Osećao sam se kao general

Na kraju školske godine pita majka Pericu: • Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine? • Osećao sam se kao general. • Kako to, kao general? • Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

• Kako se zoveš? • Dunja. • A tvoja sestra? • Višnja. • Mamu vam multivitaminsku!

Unuci panduri došli kod babe na slavu da joj lome kolač. Kaže baba: • Zavrtite kolač tri puta, pa ga prelomite. Oni tako urade, kad ono kolač neće da se slomi. Kaže baba: • Ništa deco, probajte opet! Zavrteše oni kolač još tri puta, kad ono opet neće da se slomi. Kaže baba: • Pa, deco moja, lakše će vam biti ako izvadite kolač iz tepsije.

Obilazi Vučić penzionere. U opštoj gužvi i histeriji, jedna baba se oklizne i padne. Vučko pritrči i pomogne joj da ustane. • Sinko, baš si ljubazan - reče baba - kako baba da ti se oduži? • Bako, na sledećim izborima, glasajte za mene. • Sine, pa baba je pala na dupe, a ne na glavu.

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ... Pacijent prekinu doktora: • Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?! Doktor poče da odbrojava: • Devet, osam, sedam, ...

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Spremao se Crnogorac da polaže ispit, pa od mogućih 100 kombinacija naučio dve. Izađe na ispit, izvuče kombinaciju koju zna i položi. Izlazi on sav nervozan. Pita ga drug: • Što se nerviraš kad si položio? Crnogorac odgovori: • Ma, kud učih onu drugu, grdan!

Došlo prase da se učlani u SDA: • Pa dobro prase, šta je tebi, gdje ti možeš da se učlanis u muslimansku stranku, jesi li normalno? • Da, da, naravno da hoću, jer samo vi ne koljete prasiće.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Crnogorac se busa u grudi i viče: • Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje. Neko mu odgovori: • Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita: • Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu? • Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.