VICOTEKA

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Učitelja, koji je sedeo pored peći, deca pitala razne stvari. Njemu dosadilo pa im kaže:
• Kad hoćete nešto da mi kažete prvo u sebi izbrojte do 100.
Mali Perica to ozbiljno shvatio. Učitelj ga vide kako miče usnama i pita ga šta mu je? A Perica će:
• ..., 97, 98, 99, 100, učitelju gori Vam kaput.

• Dokle ćete?
• Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ...
• Do mosta znači, ...?

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

• Srce moje, šta ima za ručak?
• Ništa, mužiću moj!
• Pa i juče je bilo ništa?!
• E, pa skuvala sam za dva dana!

Šta kaze Ciga kada ugleda sebe u ogledalu?
• 'De si zete?

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Videla Fata Mujine dobre brkove, pa ga pita:
• Mogu li dobiti jednu dlaku za uspomenu?
Mujo zavuče ruku u gaće i izvuče jednu dlaku:
• Dok ima u skladištu, ne diram sa izloga!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici:
• Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira.
A Perica odgovara:
• Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.