VICOTEKA

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

U gradskom autobusu velika gužva, a neka baba se sa zadnjeg sedišta dere:
• Ima li doktora u autobusu?
Doktor, koji je sedeo napred, gura se kroz masu, staje ljudima na noge, pada jer se autobus ljulja i napokon stiže do babe i kaže:
• Ja sam doktor, kome treba pomoć?
Baba pogleda ka ukrštenici na krilu i reče:
• Bolest, tri slova ...

Niko ne prolazi audiciju za lokalnog TV voditelja. Dolazi naočit mladi čovek, izgovori tekst i namigne, izgovori drugi tekst i namigne i tako do kraja. Zadovoljio je sve kriterijume komisije, ali šta će sa tim problemom, namigivanja?
• Ništa za to, ja samo popijem jedan "andol" i tikovi stanu. Hoćete da vidite?
Poče, tražeći "andol", da vadi iz džepova jedno 20-tak prezervativa. Na kraju nađe i "andol", popi tabletu i gle čuda, istina, nema više tikova.
• Ok. Primljeni ste na posao, ... nego šta će vam toliki prezervativi?
• Ma, ... ovi iz apoteke, ... kažem dajte mi "andol" i namignem ...

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Ušao policajac u restoran. Pita on konobara:
• Izvinite, služite li papke?
A ovaj će:
• Nama su svi gosti isti. Ne pravimo razliku!

Udala se Fata i prvo jutro kad je ustala, sela je da popije kafu sa svekrom. Kaže on njoj:
• Hajd' naspi mi malo vode i donesi!
Donela ona vodu i pita on nju:
• Je l' otekla malo?
• Jest' babo, ne mogu da sedim!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Češlja se Mujo u kupatilu i pevuši:
• Šuška se šuška da mi je ko puška!
Sluša to Fata, pa odgovara:
• Možda jeste, možda nije, za pišanje dobar ti je!