VICOTEKA

Učiteljica pita decu:
• Deco, znate li šta je to otrov za miševe?
A, Perica će ladno:
• To ti je učiteljice, mačka u prahu!

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Skinula baba gaće i raširila noge pred dedom, a deda kaže:
• Skupi baba te noge, sakrij to groblje!
A baba će njemu:
• E moj deda, u moje groblje možda još neko i zađe, a tvog mrtvaca iz groba niko dići neće!

Idu slon i slonica i drže se za surle, u jednom momentu, ona ga pogleda i pita:
• Da li me stvarno voliš ili me samo vučeš za nos?

Kaže učiteljica:
• Perice, kaži jednu prostu rečenicu.
• Jovica jede govna!
• To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu!
• Je l' može ovako: Jovica jede pitu?
• Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta?
• Zato što je pita od govana!

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio:
• Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš!
Perica se nasmeja:
• Pa baš sam to i radio!
Psiholog ga zbunjeno upita:
• Kako to misliš?
Perica ponosno ispali:
• Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.