VICOTEKA

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike:
• Perice, koliko je dva plus dva?
Perica ispali kao iz topa:
• Četiri!
Profesor reče:
• Sedi, pet!
Perica progunđa sebi u bradu:
• Ma, znao sam da je pet ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Zakazao sam kod doktorke. Pokušaću da osvetlam obraz kod sestre.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Fata se hvalila prijateljicama kako je smršala 5kg.
• Kako? - pitaju je.
• Mrkva, luk, krompiri, blitva ...
• Kuvala ili pržila? - zapitaju one.
• Kopala, ba.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga:
• Je li, ti mali, kako se zoveš?
• Ja sam Zeka.
• Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti.
Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je:
• A kako se ti zoveš?
• Ja sam Lija.
• Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti.
Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita:
• Kako se ti zoveš?
• Nilski konj.
• Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana.
A nilski konj će ljutito:
• A da ja tebe sad naguzim?!
Lav će na to:
• Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo:
• Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu!
Neko iz mase glasno dobaci:
• Ali u selu nema dece!
• I decu ću vam napraviti!

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!

Znate li kako Kinezi drže dijetu?
• Jedu jednim štapićem.

Brakorazvodna parnica:
• Gospodine sudija, ja stvarno ne mogu da spavam sa tom ženom!
• Ajde ne lupaj, ceo grad može, samo ti ne možeš ...

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.