VICOTEKA

Posedujem kiseli kupus u glavicama, ovogodišnji! Potreban partner sa mlevenim mesom za zajedničko ulaganje u sarmu!

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Muva Ciga žensku, pa je pita:
• Da li si slobodnih shvatanja u seksu?
Ženska odgovara:
• Jesam.
• Aha. I, ... dokle si najdalje stigla sa dečkom?
• Do Beča.

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Sede slon i miš u bioskopu. Slon sedi ispred miša, pa ovaj ništa ne vidi. Miš se naljuti, ode dva reda napred, pa kaže:
• Vidiš kako je kad neko sedi ispred tebe?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

Zvoni telefon i javi se Fata:
• Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso.
• Evo žvaćem Muji!
• Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš?
• E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!