VICOTEKA

Prodajem kuću u epicentru!

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema:
• Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi,
• Punu kesu drugih kesa,
• Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i
• Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak:
• Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu.
Mali Đokica kaže:
• Aligator.
• Bravo Đokice, to je teška reč.
Milanče kaže:
• Predator.
• Još jedna velika reč. Odlično Milane.
Perica kaže:
• Vibrator!
Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže:
• I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede.
• Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

Profesorka na času proziva Pericu:
• Perice, hajde ustani i reci nam dve zamenice.
• Ko? Ja?
A profesorka odgovori:
• Konačno i od tebe jedan tačan odgovor!

Čovek je pitao devojku u fakultetskoj biblioteci:
• Mogu li da sednem pored tebe?
Devojka glasno odgovori:
• Ne, ja ne želim da provedem noć s tobom!
Svi studenti u biblioteci su momentalno uputili prezrive poglede u njegovom pravcu. Nakon par minuta, devojka je prišla tiho stolu za kojim je on sedeo i rekla:
• Ja studiram psihologiju, i znam šta čovek misli. Pretpostavljam da ste se osećali veoma neugodno, zar ne?
Čovek joj na to reče vrlo glasno:
• 500 evra za jednu noć!? Pa, to je previše!
Svi u biblioteci užasnuto pogledaše u devojku. Tada tip njoj šapnu:
• Ja sam studirao pravo i znam kako zajebati ljude.

Veče je, dva pedera putuju avionom. Prvi kaže drugom:
• Daj da te pojebem!
Drugi kaže:
• Daj, nemoj, ljudi gledaju.
Prvi će na to:
• Ma ne gleda niko, svi spavaju, probaj da tražiš čašu vode od stjuardese, videćes.
Drugi vikne:
• Vode!
Niko se ne javi, pa drugi reče:
• Aj' može.
Ujutro prolazi stjuardesa avionom i vidi čiču kako se smrzava, pa ga pita:
• Zašto niste tražili ćebe?
Čiča odgovori:
• Jesi luda, ovaj sinoć tražio čašu vode, pa su ga jebali cele noći!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!

Profesor filozofije drži predavanje studentima:
• Nikada ne smete biti isključivi u iznošenju svojih stavova. Pametni ljudi makar malo sumnjaju u ono što govore. Samo idioti uvek sve potvrđuju.
• Da li ste sigurni u to što govorite? - upita ga jedan student.
• Sto posto! - odgovori profesor.