VICOTEKA

Hit ponunda ovog leta: Provedite 30 dana na svom radnom mestu, za samo 150 eura!

Plavuša u sudnici, u svojstvu optužene. Sudija:
• Zašto ste otrovali komšije?
Plavuša:
• Pa, ... prodavac u poljoprivrednoj apoteci mi je rekao kako je bube najbolje trovati zajedno sa komšijama ... !

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Učitelj pita đake:
• Ako od Novog Sada do Beograda ima 80 km, a od Subotice do Novog Sada 100 km, koliko onda ja imam godina?
Perica se odmah javi i kaže 44 godine.
• Tačno - kaže učitelj - a kako si to izračunao?
• Lako, ja kod kuće imam polu ludog brata, a on ima 22 godine.

Crnogorac se udvara devojci:
• Mala, niko ne može da ti kupi onoliko koliko ja mogu da ti obećam.

Sedeo Piroćanac u kafani i pio pivo. Kada je popio pola flaše, išlo mu se u WC. Razmišlja on kako da ode u WC, a da mu neko ne popije pivo. Posle nekog vremena se seti i napiše na jednom parčetu papira:
• Pljunuo sam u pivo!
Stavi taj papir pored piva i ode u WC. Vrati se iz WC-a i nađe još jedan papir pored onog svog, a na njemu piše:
• I ja sam!

Rešio sam da, konačno, nešto promenim u svom životu. I tako, ... odem i promenim pet evra.

Kako se zovu ljudi koji uzimaju drogu?
• Policajci i carinici.

Na času istorije galami nastavnik na Pericu:
• Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik?
A Perica će:
• A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.