VICOTEKA

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca:
• Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji?
• Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

• Gde ćeš?
• Krenuo do grada!
• Šta ćeš tamo?
• Idem da gledam ono što ne mogu da jebem!
• A posle?
• A posle ću da jebem ono što ne mogu da gledam!

Perica zakasnio u školu i učiteljica ga pita koji je razlog njegovog kašnjenja.
• Učiteljice, Vi ste nas učili da moramo da poštujemo saobraćajne znakove.
• Da, pa ... ?
• Na jednom je pisalo: - Uspori, škola!

Došao Piroćanac na pijacu i pita:
• Koliko su jabuke?
• Što više kupiš, jeftinije su - kaže trgovac.
• Hajde, tovari dok ne bude besplatno - reče Piroćanac.

Vraćaju se dve žene sa proslave 8. marta i onako pijane, uđu u groblje da obave nuždu. Jedna se obriše gaćama i baci ih, a druga se obriše trakom sa venca koji je stajao pored nje.
Sutradan, našli se njihovi muževi u kafani. Kaže jedan:
• Zamisli ona moja sinoć došla kući pijana i to bez gaća!
• Nije to ništa, moja je došla sa gaćama ali kada ih je skinula, viri traka, a na njoj piše: "Nikada te nećemo zaboraviti: Marko, Pera, Žika, Laza, Steva, Vlada, Zoran, ... i cela uprava FK Pobeda!"

Perica priča Ivici:
• Tata je rekao komšinici da je dobra riba.
• I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica.
• Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori:
• E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, zašto rode putuju u Afriku?
A Perica odgovara:
• Da bi i crnke rađale decu!

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.