VICOTEKA

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

Kako Saša Matić muva devojku?
• Čuo sam da si lepa.

Vraća se muž kući sa poslovnog puta. Seda na fotelju ... Ulazi žena u sobu i viknu razdragano:
• Muž mi se vratio!
Muž skače sa fotelje ... u panici trči ka prozoru, a onda staje i okreće se ka ženi:
• Pa pizda ti materina, ... zbog tebe umalo da iskočim kroz prozor ...

Sedi Mujo u dnevnoj sobi i bleji u televizor, a njegov sin za stolom rešava domaće zadatke. Nakon par minuta sin upita:
• Babo, možeš mi pomoći oko zadataka?
Mujo se trgne i potvrdno klimne glavom:
• Jašta ću! Da čujem.
Klinac pročita zadatak:
• Ibro je za rođendan kupio 17 litara soka, 7 litara su popili njegovi prijatelji, 3 litra je popio Ibro sa roditeljima. Koliko soka je ostalo, ako je nana popila još 2 litra?
Konta Mujo, konta, i nakon pet minuta se oglasi:
• Kažeš, mali se zove Ibro?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?