Nema Mujo twitter

Priča Mujo: • Nemam Twitter, pa idem okolo sa megafonom i objavljujem šta radim i šta mi se dešava preko dana. Za sada imam troje koji me prate, čini mi se da su dvojica panduri ...

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo: • Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića. • Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ... • U pravu si! Idemo!

Došao seljak u hotel sa pet zvezdica, ali poteralo ga u WC. Gleda on - muška cipela, ženska cipela. Ode on iza WC-a da obavi nuždu. Naiđe portir i prodere se: • Šta radiš, budalo, što ne uđeš u WC? • Šta ti ja znam, vidiš da imam opanke!

O kondomima mogu da kažem samo jedno - ni viršla se ne jede u celofanu!

Šta je prava matematika? • To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

Oženi se Crnogorac Bosankom i prve bračne noći, kad su došli u sobu, Bosanka se svuče i legne, a Crnogorac sedne na stolicu i prekrsti ruke: • Velju, da sam se oženio Crnogorkom, ona bi me sad izula! Ustane Bosanka, izuje ga i otrči nazad u krevet. Crnogorac i dalje sedi: • Velju, da sam se oženio Crnogorkom, ona bi mi sad noge oprala! Ustane Bosanka, opere mu noge i otrči nazad u krevet. Crnogorac i dalje sedi: • Velju da sam se oženio Crnogorkom, ona bi ... • E, bolan, a da sam se ja udala za Bosanca, on bi do sada i mene i tebe po triput!

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita: • Ko si ti? Opiši se! • Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka. • Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi. • A ko si ti? - upita zeka. • Crn sam, kradem kokoške i smrdim. • Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

• Šta studiraš? • Medicinu! • E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim? • Obriši ga maramicom!

• Gde ti je devojka? • Topi slaninu. • Klali ste svinju? • Ma jok, sunča se!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...