Nećemo daleko ukradenim autom

Zaustavlja pandur auto na mostu: • Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama? Vozač progovara: • Uplatiću da konačno polažem vozački. Tek će tašta pored njega: • Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan. Na to će tast sa zadnjeg sedišta: • E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo: • Razilazite se! Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika: • Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen! Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu: • Šta kažeš, kako sam odradio stvar? • Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho: • Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu .... Mujo je mrko pogleda i odgovori: • Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Pita konobar gosta: • Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran? • Jesam. Pronašli ste ga? • Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu. Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Zašto piješ Sinalko? • Jer je iste boje kao moji zubi!

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže: • Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko! Drugi će: • Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid! Treći krene sa svojom tragičnom pričom: • Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

Pričaju dve komšinice: • Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni? • Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate? • Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor. • Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!

Predloži Lala Sosi: • Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća? • Može. A kako se to igra? • Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!