Ne osećam noge

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara: • Pa dobro, samo ne osećam noge. • E, morali smo da ih operemo.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika: • Pope, oću se ispovedim! • Ajde, sinko. • Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ... • Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje. • Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica! Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika: • Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš? • Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Pravi muškarci vole obline, jer samo se psi igraju sa kostima.

Šta se desi policajcu kada pojede komarca? • Ima više mozga u stomaku, nego u glavi.

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Došle tri gospođe na pijacu da kupe krastavce. Prva kaže: • Dajte mi kilogram, kraćih, ali debljih. Druga će: • Meni isto dajte kilogram, ali tanjih i dužih. A treća: • Dajte mi dve kile bilo kakvih, meni trebaju za salatu ...

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu: • Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta! • Vidim! - reče Perica.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita: • Ženo, jesi li tu? A ona će: • Tu sam, ljubavi moja. Pita on svog sina: • Sine, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. Pita dalje Piroćanac svoju ćerku: • Ćero moja, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi: • Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!