Jesmo li prešli granicu?

Zaustavi policajac automobil, a u njemu Mujo, Fata i njen otac Bajro. Policajac se nagne kroz prozor i kaže: • Čestitam! Vi ste milionti vozač koji je prošao ovom ulicom poštujući propise i zato Vas nagrađujemo sa 10.000 eur! Mujo će na to sa olakšanjem: • Uf, dobro je, ... Ja sam već mislio da ste me zaustavili jer nemam vozačku. Fata se uključi u razgovor pa reče policajcu: • Ma joooj, ne slušajte Muju gospon policajac, svašta Mujo priča kad je pijan. A Bajro se javi sa zadnjeg sedišta: • E rekao sam vam ja, mamu vam jebem, da sa ukradenim autom nećemo daleko stići! A onda se začu glas iz gepeka: • Jesmo li prešli granicu?

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Ulazi čovek kod doktora: • Doktore ja sam impotentan. • Samo opušteno.

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.

Ciga i Ciganka čekaju red ispred kardiološke ambulante: • Šta je tebi, gospođo, kakve probleme imaš? • Imam vaginu pektoris. A, ti, šta je tebi? • Ja imam penis mejker – kaže Ciga.

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku? • Učiteljicu - odgovara Perica. • A zašto? • Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.

• Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim. • U redu, šta Vam fali? • Pa, ... ta potvrda.

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici: • Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće! • Hoću, sačekaj samo malo! Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita: • Pa, gde si bio? • Išao sam kući po pidžamu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...