VICOTEKA

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Beže otac i sin iz zatvora. Pita sin:
• Šta ćemo sad, pada sneg?
Otac odgovori:
• Baš nas briga, imamo lance.

Devojka:
• Pušiš li?
Dečko:
• Da.
Devojka:
• Koliko kutija dnevno?
Dečko:
• 2.
Devojka:
• Koliko košta kutija?
Dečko:
• 5 eura.
Devojka:
• Koliko dugo pušiš?
Dečko:
• 10 godina!
Devojka:
• Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari.
Dečko:
• Tačno. A pušiš li ti?
Devojka:
• Ne.
Dečko:
• Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Šta kaze Ciga kada ugleda sebe u ogledalu?
• 'De si zete?

Učiteljica postavlja đacima trik pitanje:
• Ako od Niša do Beograda ima 80 km, a od Sombora do Beograda 100 km, koliko onda ja imam godina?!
Javlja se odmah Perica i odgovara:
• 44 godine.
• Tačno - kaže učiteljica - a kako si izračunao?!
• Lako, ja imam kod kuće polu ludog brata a on ima 22 godine!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Plavuša šalje prijateljici SMS:
• Upravo sam stopirala i stao mi kamiondžija. Kako ima dobrih ljudi, ... još mi je dao i 50 eura. Sada idemo negde kroz šumu, izgleda da zna prečicu ...

Grdi pandur svog sina:
• Sine, stvarno mislim da nije u redu da već u petom razredu pušiš!
• Da, tata, ali pričao si mi da si i ti počeo da pušiš u petom razredu.
• Ma jeste, ali ja sam tada imao 17 godina.

U čemu je razlika između pite i tašte?
• Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.