VICOTEKA

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Nakon što su se u subotu ujutru probudili naspavani, muž se okrete i odlučno reče ženi:
• Draga, danas moramo našem psu da odsečemo rep!
Žena ga, u čudu, pogleda:
• Zaboga, pa zašto bismo psu sekli rep?
• Sutra dolazi tvoja majka, a ja ne želim da ona stekne pogrešan utisak da joj se neko u ovoj kući, osim tebe, raduje!

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu.
• Dvadeset eura - kaže ona.
• A kakva je to biljka?
• To je biljka iz porodice kaktusa.
• E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati:
• Ajmo se mazit' malo!
• Ma ne mogu Mujo, dobila sam.
I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet.
• Jebo mater, ubio sam Fatu!
Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne:
• Ma, šta ubio! Pojeo je!

Kaže jedan Crnogorac drugom:
• Danas sam radio!
A drugi će na to:
• Ma nemoj, a đe ti je antena?

Godinama ne čitam horoskop, ko zna šta mi se sve lepo izdešavalo, a ja nemam pojma!

Razgovaraju dve plavuše i kaže jedna:
• Doktor mi je rekao da sledećih nedelju dana živim na jabukama.
Druga će:
• A šta ako padneš?

Ove današnje generacije misle samo na seks. Moja baba je imala dvanaestoro dece i nije imala kad na to da misli.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Muškarac je glava porodice, vojnik, ratnik, jak kao stena ... sve dok ne dobije temperaturu 37.2

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?