Kad vi skočite, ja riknem

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama. Kaže Euro: • Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ... Na to će Dolar: • Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ... Na kraju će Dinar: • A ja sam kao lav! • Otkud ti kao lav? • Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je ljubavničinim imenom. Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko". Sedim, pušim, razmišljam ...

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kako se zovu stanovnici Londona? • Ne znam, učiteljice, ima ih preko tri miliona.

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice: • Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ... • Meni su preporučili jahanje, – kaže druga. • Ma nemoj, je li uspelo? • I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo: • Oprez, peder u pustinji! Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše: • Dva puta sam te upozorio!

U bolničkoj trpezariji: • Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent. • To nije čaj, nego kafa - kaže drugi. • Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega. • Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ... • Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka: • Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup, pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop, pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka. • Dobro mama - reče ćerka. Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka: • Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale? • Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ... • I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka. • E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?

Pita učiteljica decu: • Šta je to herojstvo? Javi se Perica i kaže: • Herojstvo je kad nekom spaseš život. • Bravo Perice! - kaže učiteljica. • A jesi li ti nekom spasao život? • Jesam, svom sestriću! • A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica. • Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici: • Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu. Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu: • Koliko godina imaš? Perica odgovara: • Imam šest godina. Kondukter ga ponovo upita: • A kada ćeš napuniti sedam godina? A Perica će: • Čim izađem iz autobusa.

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa? • Dva metra bodljikave žice.