Dali mi ćorke

Rešili Englez, Francuz i Srbin da se zaposle u CIA. Prijave se na konkurs i oni ih tamo bace kroz najžešće testove: snalaženje u prirodi, glad, žeđ, borba prsa u prsa, čuvanje tajne, i na kraju kad su sva trojica prošli dolaze do finalnog testa. Dovedu im žene, stave ih u određene prostorije a njima daju pištolje i kažu im da ih ubiju. Prvi Englez ulazi unutra, vadi pištolj, repetira, uperi ga u ženu, oće-neće, i kaže: • Ma ne mogu. CIA je CIA al' žena je preča. Drugi ulazi Francuz. Vadi pištolj, repetira i nišani, al' ni on ne može. Ulazi Srbin unutra. Čuje se bam-bam-bam a posle toga lomljava, cika, vika, dreka i posle pet minuta izlazi on sav krvav i kaže: • Mamu im jebem, dali mi ćorke, pa sam morao da je dokrajčim stolicom!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Kada Čak Noris dune u utičnicu, ugalj se vrati u rudarsku jamu!

Idu dve šibice ulicom, vide lizalicu i kažu: • Vidi glavonju.

Ide lisica šumom, gladna. Sve gleda gde će šta strpati u stomak ... tek se iz jednog grma začuje: • Kukurikuuuuuu!!! Lisica, presrećna, skoči u grm. Kad tamo, dohvati je meda, počne da je guzi i kaže: • Hehehehehehehe, otkad sam naučio ove strane jezike riba koliko 'oćeš!

SAD su toliko besne na Prištinu da će Beogradu momentalno jebati mater!

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici: • Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće! • Hoću, sačekaj samo malo! Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita: • Pa, gde si bio? • Išao sam kući po pidžamu!

Pošao proliv u diskoteku. Kada je stigao, zatekne ga govno na vratima i kaže mu: • Ti ne možeš da uđeš, ovo je klub samo za čvrste momke!

Šetaju Mujo i Haso Zenicom pa će Haso: • Je li Mujo je l` ti osećaš da nešto smrdi? • Ma Haso to ti je smog. • Pa, ne znam da li je s tvog ili s mog ali bolan smrdi u pizdu materinu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne. • Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine? • Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje. • Pa doći će Vam otac kući posle glasanja? • On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...