Ubek sa istom kravom

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže: • Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno. Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo? Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu: • Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena. Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade? Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu: • Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata! Komentariše Sosa: • Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo? Lala, znatiželjan, pita prezentatora: • Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom? Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori: • Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom. Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže: • Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Razgovaraju dva prijatelja: • Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može. • I ...? • Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h. Policajac započinje razgovor: • Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara. Vozač odgovara: • Ali ja poznajem vašeg načelnika. • U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara! • Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom! • Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara? • Ali mi smo kućni prijatelji! • Pa pozovite ga telefonom! Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan. Policajac nastavlja: • I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose: • Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe. • Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe. • A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara: • Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila. Potom se javi Jova: • Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo. Diže ruku Perica i dodaje: • Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Čuvajte zdravlje, ker kada se jednom razbolite, sav viski iz kuće ode doktorima.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu. • Hvala tata, ali svadba je sutra. • Veruj mi sine, znam šta govorim.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Šta je to peh? • To je kad posadiš pet hektara duvana, bude odlična berba, a žena popuši komšijin.

Razgovaraju Mujo i Haso: • Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje. • I? Ima li kakvih rezultata? • Da. Više ne pijem i ne pušim.