VICOTEKA

Otišli Lala i Sosa u Novi Sad na Sajam poljoprivrede. Na jednom štandu prezentator predstavlja bika i kaže:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom jedanput dnevno.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ ti ovo, moj Lalo?
Lala ćuti. Na drugom štandu za bika kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom na svakih sat vremena.
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ, Lalo, šta muški vragolani rade?
Lala ćuti. Na trećem štandu, kažu:
• Ovaj bik može da se pari sa kravom tri puta u toku jednog sata!
Komentariše Sosa:
• Aha! Je l' čuješ tek ovo, Lalo?
Lala, znatiželjan, pita prezentatora:
• Izvini, je l' svi ti bikovi to uvek rade sa istom kravom?
Prezentator, zgrožen ovim naivnim pitanjem, odgovori:
• Taman posla! To se uvek radi sa drugom kravom.
Na to se Lala okrene svojoj Sosi i kaže:
• Aha! Je l' čuješ, moja Soso?

Nazove Mujo hotlajn i pita ga devojka:
• Šta sve želiš das ti radim?
A Mujo će:
• De, nazovi ti mene, matere ti!

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita:
• Pare ili život?
A plavuša će na to:
• Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

Polovina mladih u Srbiji vidi bolju budućnost. Druga polovina nema para da kupi drogu.

• Halo, dragi, ... je l' me voliš?
• Na sastanku sam, kupi slobodno!

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Njih dvoje razgovaraju, ona:
• Je l' ti izgledam debelo u ovim pantalonama?
• Hoćeš li se ljutiti ako ti kažem istinu?
• Ne, neću, reci ...
• Jeb'o sam ti prijateljicu ...

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!