VICOTEKA

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga:
• Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Pričaju Francuz, Amer i Bosanac o vernosti svojih supruga ... Francuz kaže:
• Ja uzmem nedelju dana odmora, a ženi kažem da idem na službeni put. Pratim je svuda gde ide, s' kim se viđa, sve saznam ...
Amerikanac će na to:
• Ma hajde, ja platim privatnom detektivu da je prati, on mi donese slike, izvode telefonskih razgovora, sve saznam, kad, gde, sa kim ...
• Koje ste vi budale – kaže Bosanac – ovaj troši pare na detektiva, ovaj se šunja po žbunju, prati ženu. Ja jednostavno izađem na terasu ujutro, onako u gaćama i potkošulji, vidim komšinicu preko puta i viknem joj – 'Đe si kurvooo', - a ona meni - 'Šta? Ja kurva? ... a ona tvoja, sa ovim ... sa onim' – i sve mi ispriča.

Došao čovek sa zgodnom ženom u hotel, naručio sobu i bocu šampanjca. Recepcionar ga upita:
• Želite li nešto za suprugu?
• Oh da, jednu razglednicu s markicom!

• Fato, ti si idiotkinja.
• Aaaa, znam to.
• Čuj? ... A kako znaš?
• Pa da sam sa udala za hadžiju, bila bih hadžinica.

Mali Perica se potukao u školi i posle nastave zaglavi kod psihologa na "ispiranju mozga". Kudi psiholog njega, kudi, da bi na kraju zaključio:
• Perice, ne smeš da se tučeš, nije to dobro, treba da naučiš da daješ i uzimaš!
Perica se nasmeja:
• Pa baš sam to i radio!
Psiholog ga zbunjeno upita:
• Kako to misliš?
Perica ponosno ispali:
• Pa dao sam šamar i uzeo sendvič!

Umro Ciga i otišao na nebo, tamo ga Sveti Petar pita:
• Cigo, hoćeš li u raj ili u pakao?
A Ciga odgovara:
• Kume, ako može, ja bih u Beč!

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Dobio policajac premeštaj u drugi grad. Morao je negde da prenoći, ali nije znao gde da ode. Došao tako u hotel i pita:
• Imate li jednokrevetnu sobu?
Recepcionar mu kaže da ima samo jedna dvokrevetna ali u njoj je već jedan šumar. Policajac pristane na tu sobu, ali napomenu recepcionaru da ga probudi u pet sati ujutro. Ujutru recepcionar ga probudi, a policajac onako sanjiv, u mraku obuče šumarevo odelo. Izašao je na ulicu i tek tada shvatio da nešto nije u redu. Udari se po glavi i reče:
• A budale od recepcionara, probudio šumara umesto mene!

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!