VICOTEKA

Odlučili Crnogorci da pred grupom turista otvore grob i pokažu Njegoša! I učiniše to. Gledaju ga turisti sa čuđenjem ( e, junaka ), no jedno dete dobaci:
• Ma nije on Crnogorac!
Svi ga pogledaše, a direktor muzeja upita:
• A kako ti to znaš?
Na to će dete:
• A, đe su mu trenerka i mobilni?

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

Hvali se komšinica:
• Moja kćerka je imala dva prosca, bankara i biznismena.
• Pa, koji se usrećio?
• Bankar, udala se za biznismena!

Upala dva policajca u neku rupu, pa posle više neuspešnih pokušaja da se iz nje izvuku, jedan ljutito reče:
• Ako odavde ne izađemo za 15 minuta, ja odoh kući!

• Predsedniče, stigao vam je mejl.
• Reci mu neka dođe sutra. Danas idem u Bajčetinu da pečem rakiju!

Udala se plavuša. Posle prve bračne noći mladina prijateljica je upita:
• I, kako je bilo?
• Jao slatka moja, bilo je super, fantastično, ... a tek ona stvar!
• Ju, ... šta mu je?
• Ma, ništa mu nije, nego je nov, novcat!
• Kako znaš?
• Pa još je bio u celofanu!

Ulazi mladić u apoteku i na šalteru kaže:
• Dajte mi, molim Vas, sto kondoma.
Kada su to čule, dve devojke iza njega počeše da se kikoću i smeju. Mladić se okrene, pogleda ih i kaže apotekarki:
• Još dva, molim Vas!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...