VICOTEKA

Zove Crnogorac TV Shop, javi mu se operaterka i kaže:
• Dobar dan, izvolite?
A Crnogorac će:
• Ništa, ništa, samo razgledam ...

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Prodaje Piroćanac na pijaci pregorele sijalice. Pita ga kolega:
• Jesi li ti lud? Ko će da ti kupi pregorele sijalice?
• Će da kupe, pa će da zamene u preduzeće - odgovori Piroćanac.

Koji čovek pleni svojim pojavom?
• Sudski izvršitelj.

Dve plavuše putuju autobusom za Beograd i pričaju, a Lala prisluškuje razgovor:
• Sinoć mi je bio dečko ... pa smo slušali muziku ... pa me je poljubio u obraz ... pa smo jeli ... pa smo pili sok ... pa smo gledali film ... pa me je mazio ...
U neko doba vikne Lala, vidno iznerviran:
• Ta kaži već jedared je l' bilo seksa il' nije! Trebô sam sići tri stanice ranije, a sad ću stići i do Beograda!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Perica:
• Tata, gori jelka!
Tata:
• Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka!
Perica:
• Tata, sijaju zavese!

Dođe učiteljica na čas i pita decu koliko je dugačka Drina. Javi se Mujo i kaže:
• 100 km!
Javi se Mario i kaže:
• 200 km!
Javi se zatim i Perica, pa kaže:
• 7,5 cm bez filtera.

Ako misliš da se svet vrti oko tebe, ... lezi i spavaj, sigurno ti je nizak pritisak!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!