VICOTEKA

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće:
• Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku!
Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče:
• Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ...
A on će njoj na to:
• Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!

Šta radi Bosanac kada završi školu?
• Ide u Sloveniju da traži posao.
A šta radi Slovenac kad završi školu?
• Ide u Bosnu da traži oca.

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu?
• Nikada se nisam raspravljala ni sa kim.
• Ali, to je potpuno nemoguće.
• Apsolutno ste u pravu.

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Prolazi Piroćanac nekom opasnom, mračnom ulicom, sretnu ga trojica mangupa i zatraže mu novac, a on ne da. Izbi tuča, biju se oni pola sata i jedva savladaju Piroćanca, uzmu mu novčanik a u njemu samo 5 dinara! Kaže prvi mangup drugom:
• Uuuu, da je ovaj imao 10 dinara u novčaniku, razbio bi nas!

• Kako se zoveš?
• Maja.
• Skraćeno od...?
• Promaja, pizda ti materina!

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...