VICOTEKA

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

• Šta ti je život ... sunce, voda, sitan pesak, ...
• Dodaj mi pivo, mešaj taj malter i ne seri više.

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Krenuli petorica drugara na izlet sa ženama, pa jedan od njih umesto žene poveo švalerku. Neki od prijatelja ga upita:
• Kako si mogao da provedeš švalerku sa sobom?
Isto ga upita i drugi, i treći ..., a on odgovori:
• Ja sam bar poveo svoju švalerku, a vi tuđe!

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi:
• Danas mi je baš baksuzan dan.
• Zašto? - pita kolega.
• Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

Žena dolazi kući i kaže svom mužu:
• Sećaš se onih glavobolja koje sam imala sve ove godine? E pa više ih nemam.
• Nemaš više glavobolja? - upita muž - Šta se dogodilo?
Žena odgovori:
• Prijateljica mi preporučila da odem do hipnotizera. On mi je rekao da stanem ispred ogledala, i dok se gledam da ponavljam: - Ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju. - Upalilo je! Glavobolja je nestala.
• To je ... to je ... pa to je divno! - kaže muž.
• Znaš, ni ti nisi bio baš vatren u krevetu proteklih par godina. Zašto i ti ne bi otišao do njega i proverio može li ti pomoći?!
Muž se složi s idejom. Nakon par tretmana, muž dođe kući, pocepa odeću sa sebe, podigne ženu i odnese je u spavaću sobu.
• Ne miči se, odmah ću se vratiti.
Ode do kupatila, vrati se za par minuta, skoči u krevet i vodi ljubav sa ženom kao nikad pre.
Kaže žena:
• Aaah, to je bilo predivno!
• Čekaj malo! - kaže muž i ode još jednom do kupatila i vrati se u krevet na drugu rundu koja je bila još bolja od prve. Ženi se zavrtilo u glavi!
Kaze muž opet:
• Ne miči se, odmah ću se vratiti! - i ode.
Ovaj put se žena polako na prstima došunja do kupaonice da vidi zašto joj muž stalno mora ići. Proviri kroz vrata i vidi njega kako stoji pred ogledalom i govori:
• Ona nije moja žena. Ona nije moja žena. Ona nije moja žena!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Zašto je u Americi hladno?
• Zato što ju je Kolumbo otkrio, a niko je nije pokrio.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!