Znaš kakva muda ti trebaju

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta. • Šta to radiš, čoveče? - upita on. • Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj. • Zašto bre? - zabrinuto će prvi. • U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj. Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu. • Šta je bilo, ne skačes? • Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Otišao čovek kod doktora i vraća se kući sav tužan. Pita ga žena šta je bilo, a čovek će: • Ja došao kod doktora, on me pregledao i dao mi tablete da pijem. Rekao mi da ih moram piti do kraja života. Žena ga upita šta je tu loše, mora piti tablete pa šta, a čovek će: • Pa, dao mi je samo 3 tablete.

Kako se kunu ljudi u Srbiji: • Oni koji imaju platu do 300 evra: - 'Leba mi. • Oni koji imaju platu do 600 evra: - Svega mi. • Oni koji imaju platu do 1.600 evra: - Poštenja mi. • Političari: - Ne mak'o se sa ovog mesta!

Prvog dana kaže žena mužu: • Dragi, idem u teretanu. • Dobro draga. Drugog dana kaže žena mužu: • Dragi, idem na aerobik. • Dobro draga. Trećeg dana kaže žena mužu: • Dragi, idem na jahanje. • Znam draga, konj je zvao već tri puta.

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac: • Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra! • Može, kaže crnac! • Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili? • U Srbiju, čoče! • U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo? • A u Beograd, a đe bi? • Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali? • Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira! • A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac? • A, medecinu, čuj, što bi drugo! • A jeste li završili, gos’n Crnac! • A nijesam jado, nijesam! • Ta što, pobogu, gos’n crnac? • A upa sam u loše društvo!

Zove čovek ludnicu i pita: • Je li soba 10 slobodna? • Momenat, samo da proverim. Da, slobodna je. Zašto? • Znači pobegao sam!

Vrati se Lala iznenada kući i zatekne Sosu sa nekim muškarcem. Kad vide Lalu, skoči tip, zgrabi svoju odecu i trk, ... pobegne glavom bez obzira. Lala će na to uvređeno: • Auuu Soso, kaki nekulturan tip, di ga nađe, ... ni meni zdravo, ni tebi hvala ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža. • Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Preselio se Piroćanac u Beograd i nakon izvesnog vremena poželeo je njegov kum da ga obiđe, ali mu je bilo pomalo glupo pošto nije poznavao put od autobuske stanice do stana pa ga je nazvao telefonom da ga pita kako da stigne do njega, a na to će mu Piroćanac: • Pa ovako, ideš tramvajem 10 tri stanice pa posle prva ulica desno pa treća levo i odmah na uglu zgrada broj 18 i stan 2, uđi u zgradu otvarajući vrata nogom! Na to će kum: • Sve mi je jasno ali zašto bih otvarao vrata nogom? Piroćanac će: • Pa nećeš valjda doći praznih ruku?