VICOTEKA

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Prelepa dama ulazi u kancelarju sekretarice direktora i upita sekretaricu:
• Da li je direktor slobodan i da li može da me primi.
• Za takvu damu kao što ste Vi naš direktor uvek nađe vremena i mnogo više od toga, a može se desiti da Vas izvede i na ručak.
• Hvala lepo – kaže dama – najavite me, ja sam njegova supruga.

Dolazi čovek u crkvu i kaže:
• Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca!
A ovaj će mu:
• Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Političari nisu krivi što je narod bez posla. Narod je kriv što su ti političari na poslu.

Naslikao Suljo svoju prvu sliku, pa ju donio u galeriju. Gleda vlasnik galerije i kaže:
• Nije loša, a kako se zove?
• Mujo u Zenici - reče Suljo.
• A ko je ova gola žena na slici? - pita vlasnik galerije.
• Fata.
• A ovaj goli muškarac pored nje? - radoznalo će vlasnik galerije.
• Huso.
• A gdje je Mujo?
• U Zenici, ba.

Kako se zove nauka o prostitutkama?
• Makroekonomija.

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Muž i žena slave 25-godišnjicu braka. Muž pita ženu čime bi je obradovao:
• Izvedi me u striptiz bar. Baš bih rado videla striptizete kako se svlače ...
• Šta ćeš tamo? Takvi lokali su samo za pohotljivce! Za one koji dolaze da gledaju gole ženske ...
• Nema veze, ... htela bih da vidim, ... a pošto znam da si ti stidljiv, kupila sam karte za oboje. Idemo u striptiz bar!
Kad su došli u bar, ostavljaju stvari u garderobi, a garderoberka:
• Dobro veče, gospodine Petrović!
Žena ga pogleda, a muž brzo objasni da je to ćerka kolege sa posla ... Kad su se smestili za sto, konobar pozdravlja:
• Dobro veče, gospodine Petrović!
Žena ga podozrivo pogleda, a muž će brzo:
• Ah draga, taj je bio konobar u našoj menzi na poslu ...
Ženi je sad sve sumnjivo, ali rešava da ne kvari veče. Predstava počinje ... striptizeta se svlači ... dođe do gaćica i pita:
• A ko će mi večeras skinuti gaćice?
Celi bar se dere:
• PETROVIĆ! PETROVIĆ!
Žena ljutito ustaje od stola, napusta bar ... Muž za njom trči ...
• Draga, to su mi podmetnuli! Te ljude uopšte ne poznajem! Ljubavi moja! Veruj mi, molim te!
Žena seda u taksi, muž jedva stiže i seda do nje. Kola kreću, a taksista:
• Dobro veče, gospodine Petrović. Šta je ovo? Toliko smo dobrih kurvi vozili prethodnih večeri, a večeras - baba!

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!