VICOTEKA

Došla žena kod gatare da joj gleda u karte i ova joj kaže:
• Vaš će suprug uskoro umreti.
• Ma to znam, ... nego, hoće li biti istrage?

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!

Kako se na nemačkom kaže `dečko koji brine o curama´?
• Curbrigen.

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže:
• Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Najveća kurva je struja. Moraš da je plaćaš, a ne smeš da je diraš!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.