VICOTEKA

Zarobili ljudožderi Cigu, pa ga strpali u lonac da ga skuvaju. Pored kazana poglavica postavio stražara da čuva ručak. Nakon izvesnog vremena, prolazi poglavica pored kazana i vidi da stražar malo - malo pa udari kutlačom po poklopcu.
• Šta to radiš? – pita ga poglavica.
• Ma, ne znam šta da radim?! Ovaj unutra nam pojede sve makarone!

Dolazi mali Zemunac kući i naleti na ćaleta:
• Što su ti crvene oči?
• Duvao sam travu, tata ...
• Lažeš pičko, plakao si!

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.

• Mama, Dragan hoće da me ženi, a nije me još ni upoznao kako treba.
• Udaj se kćeri što pre, dok te još nije upoznao!

Prodavac iz Teleshop-a ubeđuje potencijalnog kupca:
• Zaboravite odmah sve što ste znali o jastucima!
• Dobro, važi!
• Da li znate kakav jastuk Vama treba?
• Šta je to jastuk?

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže:
• Vaša bolest mi se uopšte ne dopada.
Pacijent mu odgovori:
• Žao mi je, ali nemam bolju!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Stariji čovek u kupeu voza kaže svom saputniku:
• Kako je čudno obučena ta devojka!
• Pogrešili ste, to je moj sin!
• Vi ste mu, znači, otac?
• Ne, ja sam mu majka!

Perica pita mamu:
• Mama, da li anđeli lete?
• Da sine, lete, lete anđeli.
• Mama, juče je tata rekao služavki da je anđeo. Da li i ona leti?
• Da, da, sutra ujutru.

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao:
• Hajde Perice!
• Perverzija – izvali Perica.
• Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš.
• Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata?
• Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.