VICOTEKA

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Od svih švalerskih uspomena, najduže traje alimentacija!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Pita Mujo Hasu:
• Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti?
• Ne znam, bolan.
• E, reći ću ti sutra!

Završila se bračna noć, pa se mlada žali:
• Uopšte nisi ispunio moja očekivanja!
• Šta sad mogu, rekao sam da ću ispuniti prazninu u tvom životu, ali nisam imao pojma koliko je velika - odgovori mladoženja.

Polovina mladih u Srbiji vidi bolju budućnost. Druga polovina nema para da kupi drogu.

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata:
• A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali!
Fata klime i promrmlja sebi u bradu:
• Eh, da si bar puno piškio ...

Jednom sam probao da pronađem sebe i od tada mi se gubi svaki trag!

Pita nastavnica Pericu:
• Šta je bilo posle smrti cara Lazara?
• Sahrana - odgovori Perica!

Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo:
• Eh, kolega, danas padosmo obojica!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...