VICOTEKA

Pita Ciga svoju ženu:
• Je li Zorka, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar?
• Pa, Miko bre, perem je sa sapun, sa deterdžent, sa čega nađem ...
• Eee, Zorka, od sad da je pereš sa Grand kafu, da ima i miris i ukus!

• Kume zdravo. šta radiš?
• Ništa kume, tu nešto sa decom.
• Jel' još uvek prodaješ onaj tvoj auto za pet 'iljada?
• Prodajem ga kume, što pitaš?
• Nešto smo Nada i ja pričali da ga kupimo, pa da te pitam da li bi mogao meni da prodaš jeftinije?
• Pa, ovaj, mogao bih recimo za petsto manje.
• A jel' bi mogao da mi ga daš na rate?
• Kako to misliš?
• Recimo, na odloženo, jedno godinu dana.
• Pa, mislim , čekaj ... malo je dugo za te pare ...
• 'Ajde bre, pa nemaš sto kumova, a imaš para, a ko te uvek "pokrivao" kod žene kad' si pravio sranja?
• Dobro, jesi ... 'ajde nek' ti bude na godinu dana.
• E, kume, samo još nešto da te pitam?
• Kaži?
• A jel' možeš da mi pozajmiš jedno pet glava za more, glupo je da uzmem auto, a da ga vozimo samo po gradu ...

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu:
• Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta!
• Vidim! - reče Perica.

Pita učiteljica učenike:
• Ko od vas, deco, zna najbolje da imitira vuka?
Javlja se Perica:
• Moj deda, učiteljice.
Učiteljica pita Pericu:
• Je l’ hoćeš sutra da dovedeš dedu u školu?
• Pa hoću, učiteljice.
Ode Perica kući i kže dedi:
• Rekla ti učiteljica da sutra dođeš sa mnom u školu.
I deda pođe. Kad su došli u školu, učiteljica reče dedi:
• Perica nam je rekao da mnogo lepo imitirate vuka.
Deda se brani da ne zna. Učiteljica upita Pericu zašto laže, a Perica će:
• Ma ne lažem uciteljice, Vi ste ga loše pitali. Je li deda, kada si zadnji put kresnuo babu?
A deda će:
• Aaaauuuuuuuuuuuu ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ...
Mehanicar kaže:
• Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju.
Na to će elektirčar:
• Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem.
A informatičar sve to posmatra i kaže:
• Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj:
• Ovo će sačuvamo za decu.
Njoj nešto nije jasno, pa ga pita:
• Čiju decu, dragi?
• Pa našu, draga.
Ona će opet zbunjeno:
• Pa mi gi nemamo.
A on će njoj:
• Će gi imamo.

Ulazi tip u bar i seda pored plavuše. Na ruci ima prilično neobičan sat. Pogleda malo na sat, malo na plavušu, pa opet na sat i sve tako.
• Šta je smešno? - pita plavuša.
• He, he, ovo je, znate, telepatski sat - kaže tip.
• A šta vam znači to 'telepatski'?
• Pa ja samo pomislim na njega, i on mi mislima kaže sve što me zanima ...
• I šta vam taj sat sada kaže? - zanima se plavuša.
• He, he, pa kaže mi da vi nemate gaćice!
• Hi, hi, pa slabo vam radi taj sat, jer ja baš imam gaćice - kaže plavuša.
Tip se odmah uozbilji:
• Prokleta stvar! Mora da žuri jedan sat u napred!

Mujo penzioner sjedi u parku i hrani golubove, kad naleti njegov jaran Haso, pogleda ga i začuđeno upita:
• Jarane, jes' ti pomanit'o, što sjediš u parku bez gaća?!
Mujo odmahnu rukom:
• Ma bjež', bolan, to se Fata dosjetila ...
Haso se zbuni:
• Šta se dosjetila?
Mujo slegnu ramenima:
• Ma neki dan sam tako sjedio bez šala, pa mi se ukočio vrat ...