VICOTEKA

Došao Ciga ranije kući i zatekne kuma sa ženom. Mileva poče da se pravda:
• A bre, Miko, si mi kupio kafu?
• Nisam.
• Si mi kupio šećer?
• Nisam.
• Pa šta ona oćeš, ... sa šta sam mogla kuma da počastim?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori:
• E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Dolazi baba kod doktora i žali se:
• Prala sam ruke na potoku i uštipio me rak za prst!
• Koji?
• A šta ja znam, men' svi rakovi izgledaju isto.

• Mama mi se preudala i novi tata me uči da plivam.
• Stvarno? Pa, kako se snalaziš?
• Odlično! Već sam naučio da se sam izvučem iz džaka ...

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže:
• Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim.
• Nemoj tako - kaže zec.
• Jok, ti ćeš - kaže vepar.
• Ja sam čarobni zec!
• Šta to mene boli đoka?
• Pa, ispuniću ti tri želje.
• Crkni.

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ:
• Nazdravlje!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Poznata pevačica osigurala je svoje noge na 30 miliona dolara. Direktor banke joj je rekao da noge može da podigne kad god hoće!