VICOTEKA

Ciga pred sudijom odgovara za ukradene kokoške i jaja:
• Hajde, sad ti meni lepo ispričaj zašto si to uradio? – kaže mu sudija.
• Gos’n sudija, tačno je da sam ukrao i kokoške i jajca. Al’ sudijo, mor’o sam, nema deca šta da jedu!
• Dobro, olakšavajuća je okolnost to što priznaješ krađu.
• A, gos’n sudija, jel’ to znači da ćeš za jajca da me pomiluješ?

Zgodna studentkinja nikako da položi ispit pa je profesor malo kritikuje. Ona, svesna svoje lepote i šarma, reče:
• Profesore, sve ću učiniti da položim ispit!
• Baš sve?
• Baš sve!
• Jesi li sigurna?
• Jesam, profesore, moram da položim ispit! Sve ću uraditi, samo kažite šta treba.
• Dobro, onda, reci mi šta radiš u petak uveče?
• Ništa, profesore!
• A kako bi bilo da malo učiš?

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga:
• Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš?
Piroćanac odgovori:
• Upao mi burek u Nišavu!
• Pa, je l' sa sirom, il' s mesom?
• Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

Odvede Mujo svoju Fatu na ručak. Stiže vruća čorba, Fata krene da srče, kad ono pljasss, Mujo joj opali šamar:
• Pizda ti materina, seljančuro jedna, ne srči čorbu.
Sledećeg meseca, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata opet srče, opet pljasss - šamarčina:
• Pa jesam li ti rekao da ne srčeš?!
Posle mesec dana, opet sve isto i opet šamar:
• Majku ti jebem, hoćeš li se više naučiti?
Posle toga, otišli oni opet na ručak, opet vruća čorba, Fata krene lagano da je jede bez srkanja. Mujo je gleda, pa joj opali opet šamarčinu. Pita ga ona:
• Pa što me sad udaraš, nisam srkala?
A Mujo joj odgovara:
• Kad se samo setim kako si srkala ...

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Seru Mujo i Haso pored puta, na ivici neke velike šume, kad se začu urlik medveda.
• Šta je, Haso, što si se prepao? - pita Mujo.
• Ma nisam Mujo, majke mi!
Na to će Mujo:
• Pa što onda brišeš moju guzicu?