Aluminijski gazda

Polagao Ciga vozački, instruktor pokaže Cigi znak STOP i pita Cigu kakav je to znak? A Ciga će njemu: • Aluminijski, gazda, aluminijski.

• Probudi se, pijanice" - drma žena muža - Upravo sam čula miša kako cvili! • I šta sad očekuješ od mene? - upita čovek - da ga ulovim i podmažem?

Zaboleo Cigu stomak pa ode on kod doktora. Opipava mu doktor stomak, pa pita: • Kakva ti je velika nužda? • Velika brate, velika, da nije ne bih ni došao. • Ne pitam te to, nego kakva ti je stolica? • Drvena, a i stara, vala propala skroz. • Ama, čoveče, razumeš li ti mene, koliko puta ideš napolje? • Od kada svane i ne ulazim u kuću do večeri. • Govno, Cigo, kakvo ti je govno? • Eee, gospon doktor, to još nisam probao.

Perica, inače predškolac, pita mlađu sestru: • Šta ćeš tražiti od Deda Mraza za Novu godinu? • Jednu Barbiku! A ti? • Ja ću tražiti jedan Tampon! • Šta ti je to ... tampon? • Pa ne znam baš tačno, ... ali na TV-u kažu da kad imaš taj tampon, onda možeš da ideš na plažu svaki dan, da voziš bicikl, trčiš i radiš sve što ti se sviđa, a da niko ništa ne primeti!

Posle detaljnog pregleda, doktor kaže pacijentu: • Preporučio bih Vam da se do kraja života uzdržite od seksa! • Gospode Bože, pa doktore, ko će to izdržati? • ’Ajde, ’ajde, izdržaćete Vi tih nedelju dana!

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga: • Kako je prošla operacija? Doktor odgovori: • Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu. Pacijent poče da plače, a doktor će: • Šta je bilo, što plačete? • Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!

Idu dva policajca Slavijom mrtvi pijani i vide slobodan taksi, pa pitaju taksistu: • Koliko tražiš da odvezeš tri osobe od Slavije do Karaburme? Taksista odgovara: • Ali ... vas je dvojica! Jedan policajac će na to: • Pa, zar ti ne ideš s nama?!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Devojka: • Skidaj se, ... imamo samo 15 minuta dok se moji ne vrate. Žena: • Skidaj se, ... i daj sve što imaš šareno na ubacim u veš mašinu.

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Mujo se žali Hasi: • A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova. • Zašto? • Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.