Kutija sa trideset jaja

Baka, sa svojih 98 godina, na samrti leži u bolesničkoj postelji i poželi da otkrije svom tugujućem mužu, koji sedi pored njenog kreveta, poslednju tajnu pre nego što umre. • Petre, najdraži moj Pero, pre nego što zatvorim oči zauvek, htela bih da ti otkrijem svoju poslednju tajnu. Otiđi do štale gde ćeš naći dve kutije ispod treće potporne grede na levoj strani krova, i donesi ih. Deda Pera ode do štale i vrati se nakon pet minuta noseći dve kutije u rukama. U prvoj kutiji pronalazi tri jajeta, a u drugoj 250 000 eura. Oči su mu zasvetlucale. • Reci mi draga, šta znače ova tri jajeta? • Znaš, Pero, u braku smo 78 godina i svaki put kad nisam doživela orgazam, stavila sam jedno jaje u kutiju. Deda Peru obuzme zadovoljstvo i ponos, kako je za 78 godina samo tri puta podbacio, i upita: • A odakle ovih 250 000 eura? • A, svaki put kad sam napunila kornet sa trideset jaja, otišla sam na pijacu da ih prodam ...

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču: • Vo o ... vozi me pravo kući. • Da li biste mogli da budete malo precizniji? • Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to: • Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita Sosa Lalu: • Lalo, šta ti se više dopada – ajfon ili ajped? Lala odgovara: • Meni se najviše dopada ajvar!

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Na samrti, muž kaže svojoj ženi: • Brzo mi dovedi popa koji nas je venčao. • A zašto baš njega? • Želim da mu oprostim.

Zemunac priča starijem bratu: • Brate, sinoć ja pitam neku ribu da plešemo, a ona mi je rekla: "Izvini, ne plešem sa detetom"! • I, šta si joj rek'o? • Rek'o sam: "Izvini, nisam znao da si trudna"!

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi? • Ima na sebi najskuplju trenerku.

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor: • I, ovo je samo piletina u pašteti? • Pa, jeste, otprilike, sve piletina. • Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa? • Ma malo dodamo. • Ma šta dodate? • Ma ima malo konjetine. • Šta znači malo konjetine, koji procenat? • Ma 50% • Kako 50%? • Pa, jedno pile, jedan konj ... • Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu! • Pa i ne stavljamo ...

Došao Crnogorac na granicu: • Šta imate da prijavite? - pita carinik. • Ništa, u koferima imam samo knjige. • Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ... Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje. • I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik. • Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.