VICOTEKA

Razgovaraju dve bebe:
• Reći ću ti nešto u poverenju - kaže jedna.
• Kaži - reče druga.
• Izgubila sam nevinost.
• Ju, kako?
• Sela sam na cuclu.

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod?
• Da joj ne padne sistem.

Dolazi Perica iz škole neraspoložen:
• Šta je bilo Perice? Koji ti je predmet u školi danas bio najteži?
• Klupa! Pala mi je na nogu.

Mujo na čaršiji naleti na Fatinog dermatologa, pa ga ovaj prepozna i upita:
• Je l` šta pomogla ona prirodna voćna maska koju sam prepis`o Fati?
Mujo slegnu ramenima:
• Jest`, vala, sve dok je nije skinula ...

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Dođe peder kod lekara i kaže mu:
• Doktore, boli me guza ...
• A gde Vas tačno boli?
• Pa ovde, baš na ulazu ...
• E, pa u tome je problem! To treba da bude izlaz, a ne ulaz!

Ima žena koje tvrde da su svi muškarci isti. Zar to nije malo previše iskustva?

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!