VICOTEKA

U dilemi sam ... da li sa obijem banku, ili da osnujem stranku ...?

Zaustavi policajac automobil, a u njemu Mujo, Fata i njen otac Bajro. Policajac se nagne kroz prozor i kaže:
• Čestitam! Vi ste milionti vozač koji je prošao ovom ulicom poštujući propise i zato Vas nagrađujemo sa 10.000 eur! Mujo će na to sa olakšanjem:
• Uf, dobro je, ... Ja sam već mislio da ste me zaustavili jer nemam vozačku.
Fata se uključi u razgovor pa reče policajcu:
• Ma joooj, ne slušajte Muju gospon policajac, svašta Mujo priča kad je pijan.
A Bajro se javi sa zadnjeg sedišta:
• E rekao sam vam ja, mamu vam jebem, da sa ukradenim autom nećemo daleko stići!
A onda se začu glas iz gepeka:
• Jesmo li prešli granicu?

Ulazi tip u bar i seda pored plavuše. Na ruci ima prilično neobičan sat. Pogleda malo na sat, malo na plavušu, pa opet na sat i sve tako.
• Šta je smešno? - pita plavuša.
• He, he, ovo je, znate, telepatski sat - kaže tip.
• A šta vam znači to 'telepatski'?
• Pa ja samo pomislim na njega, i on mi mislima kaže sve što me zanima ...
• I šta vam taj sat sada kaže? - zanima se plavuša.
• He, he, pa kaže mi da vi nemate gaćice!
• Hi, hi, pa slabo vam radi taj sat, jer ja baš imam gaćice - kaže plavuša.
Tip se odmah uozbilji:
• Prokleta stvar! Mora da žuri jedan sat u napred!

Menjam pokvarenog muža za vibrator sa punjačem.
Šifra: Opametila sam se.

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Zašto Piroćanac gleda kasetu svoje svadbe unazad?
• Da bi gledao kako mu muzika vraća pare.

Našao policajac izgubljenog majmuna na ulici i poveo ga u stanicu. U stanici pita šefa šta da radi s majmunom, a šef u žurbi odgovara:
• Ma, šta ja znam, vodi ga u zoološki vrt.
Uveče se policajac vrati u stanicu, vodeći majmuna za ruku i opet pita šefa šta da radi.
• Šta je s tobom, čoveče, pa vodi ga u zoološki vrt!
• Šefe, tamo smo već bili. Mislio sam da ga sad povedem u bioskop.

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Bila dva Zemunca na slavi i jedan jede prstima, a drugi će:
• Nožem, brate, nožem!
• Koga, brate, koga?

Kako se na italijanskom kaže `ljubav na daljinu`?
• Ti amo, a ja tamo!