VICOTEKA

Sve je lakše kada si mlad. Ja sam nekada mogao da obučem L majicu jer sam bio 12 kilograma mlađi.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Žali se Mujo Hasi da mu zafrkavaju sina u školi i da su mu dali nadimak:
• Koji nadimak? - pita Haso.
• Urac! - odgovori Mujo.
• A, koje mu je pravo ime?
• Enis!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Pitaju Crnogorca:
• Šta radiš?
On odgovara:
• Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Pričaju dve žene i jedna kaže:
• Ja sam, kad sam bila mala, držala bubamaru i pitala je: Bubamaro, bubamaro, pokaži mi put gde ću se udati? - i bubamara odleti na stranu gde sam se udala.
Druga će na to:
• Ja kad sam pitala bubamaru, ona se okrenula na leđa, digla noge i krepala!

Komšija se posvađao sa ženom i isključio wi-fi.
• Pa komšo, brate, kakve veze ja imam sa vašom svađom?

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Dva vojnika kuvara rešavaju ukrštenicu pored kazana u kome se krčka kupus. Prvi čita i piše, pa se obraća onom drugom:
• Povrće u četiri slova?
• Kupus - odgovara brzo drugi.
• Ne može da stane!
• Stavi manju glavicu - odbrusi drugi.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!