VICOTEKA

Kada TV Pink snima gole ženske, to se zove Paparazzo lov, a kada ja snimam komšinicu, zove se policija!

Pitaju čoveka koji se ženio nekoliko puta:
• Od čega ti je umrla prva žena?
• Otrovala se gljivama - odgovori on.
• A druga?
• I ona se otrovala gljivama.
• A peta?
• Takođe se otrovala gljivama.
• A ova poslednja?
• E, ona je umrla od potresa mozga - nije htela da jede gljive.

Šetaju Mujo i Fata Sarajevom, drže se za ruke, kad će Mujo:
• Draga, smeješ se kao sirena.
Fata, sva ustreptala:
• Je l' kao ona iz mora?
Mujo će:
• Ma ne bona, kao vatrogasna ...

Zašto plavuša baca seno na kolovoz?
• Da nahrani zebru.

Brakorazvodna parnica:
• Gospodine sudija, ja stvarno ne mogu da spavam sa tom ženom!
• Ajde ne lupaj, ceo grad može, samo ti ne možeš ...

Učiteljica:
• Deco, kada bi ste na ulici našli pare i mozak, šta bi ste uzeli?
Perica:
• Ja pare ..
Učiteljica:
• E pa ja bi mozak ...
Perica:
• Pa dobro, svako bira ono što mu fali!

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita konobar gosta:
• Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran?
• Jesam. Pronašli ste ga?
• Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

• Tata, imam dečka!
• Koje je godište?
• Tata, godine nisu bitne!
• Znači, opet moje godište ...

Šta je hrabrost?
• Kad na svojoj svadbi naručiš pesmu: - Nije život jedna žena.