VICOTEKA

Dok nisam kupio BMW nisam ni znao da sam toliko lep.

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu:
• Pijani ste!
• Nisam!
• Dunite u balon!
• Ne mogu, imam astmu.
• Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv!
• Ne mogu, imam leukemiju.
• Onda izađite da hodate po liniji!
• Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

Žali se Sosa, inače sveža udovica, svojoj prijateljici Persidi:
• Kajem se, tražio mi je Lala pred smrt, a ja mu nisam dala ...
• Ne brini Soso, saće Zadušnice, ... daj nekom drugom, pa nameni.

Promukao sam dozivajući sebe pameti, ... ali uzalud ...

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom začu se glas iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže:
• Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko!
Drugi će:
• Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid!
Treći krene sa svojom tragičnom pričom:
• Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

Žena upita muža:
• Dragi, danas nam je godišnjica braka, ... zar si zaboravio?!
• Nisam zaboravio, ali sam ti oprostio - odgovori muž.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...