VICOTEKA

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

U pola noći:
• Pa gde si sad pošla?
• Da vidim da li sam svuda po kući pogasila svetla.
• Aha, ponesi i meni jedno parče!

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje:
• Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde.
Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje:
• Brže zete, brže, ... zakasnićemo.
Čoveku pukne film, pa se prodere:
• Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Mujo Fati šalje poruku:
• Šta je to u tvojim venama što me tera tuđim ženama?
A Fata odgovori:
• Isto što i u tvojim mudima što me tera tuđim ljudima.

Došla ciganka kod ginekologa, a ovaj joj reče da se skine i legne na sto. Kako je ciganka skinula gaće, tako se doktor namršti i reče:
• Pa dobro, majku mu, zar nisi mogla prvo da se opereš, pre nego što si došla ovamo, pa osećaš li ti kako smrdiš?
• A bre doktor, ako ti to smeta, a što se nisi zaposlio u cvećarnicu, a ne u pičkarnicu!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

U kući mi samo TV radi, ... svi ostali su na birou.

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!