Isposti se i ovaj mjesec Ramazana

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa: • Sellam. Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez, kad će papagaj na to: • Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica: • Voliš li ti belu decu? A dete odgovori: • Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Ušao starac u GSP i video pankera sa veselo ofarbanom kosom, pa ga zagleda sa svih strana. Panker to primeti, pa ga upita: • Šta je, matori, ti sigurno nisi pravio gluposti kad si bio mlad? • Ma jesam, jednom sam kresnuo papagaja, pa sad gledam da mi ti slučajno nisi sin.

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica: • Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla. Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk: • Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu. Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac: • Idem ja da probam. Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne: • Dobio sam dozvolu, dobio sam! Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča: • Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška? • Crnogorac na Petlovom brdu.

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena: • Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali? • Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.

Velike ljubavi obično se završe kada se muž vrati sa službenog puta!

Pita nastavnik Pericu: • Šta je to anatomija? • To je ono što svako ima, ali je kod žena lepše!

U kafani Mujo upoznaje nekog lika, i zapodene razgovor: • Jarane, čime se baviš? • Ja sam ti kontrolor leta! - odgovara lik. Mujo će: • Boli te uvo, sad je proleće, ne radiš ništa ...