VICOTEKA

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Šta je plavuša bez mobilnog?
• Pička bez veze!

Koja se životinja posle smrti okrene bar 300 puta?
• Ovca.

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga.
• Da, izvolite ...
• Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!!
• Pa gde ste ..., gde živite ...?
• Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21!
• Stiže ekipa odmah ...
Posle 3 minuta:
• Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ...
• DOLAZI EKIPA ODMAH!
• Ne mora naš'o sam drugi!

Neka riba sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj tip:
• Ćao, mogu li nešto da te pitam?
Ona:
• Naravno!
• Ali, ne znam baš ... znam da ćeš pogrešno shvatiti!
• Nee, pitaj!
• Smem li jednom da liznem?
Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to:
• Eto vidiš, pogrešno si shvatila ...

Mujo i Fata razgovaraju posle pokušaja seksa:
• Ovo mi se nikad nije dogodilo!
• Mujo moj, događa se to i drugima.
• Drugima da, ali meni ne!
• Pa ni meni se testo ne digne svaki put ...
• I šta radiš?
• Umesim drugo.
• Ali ja nemam drugog?
• Imam ja!

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!

Zaljubili se koza i puž, pa kaže koza pužu:
• Ja bih se udala za tebe!
A puž će na to ljutito:
• Priznaj, kurvo, to je zbog kuće!

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.