Isposti se i ovaj mjesec Ramazana

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa: • Sellam. Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez, kad će papagaj na to: • Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Nestao beli pitbul sa crnom flekom na vratu. Odaziva se na ime Reks. Ako ga neko vidi, neka beži!

Ko legne sa guzicom koja svrbi, budi se sa prstom koji smrdi.

Kako ciga proverava da li mu je žena trudna? • Gurne ženi dole bakarnu žicu, pa ako je nešto povuče unutra, trudna je.

Svađaju se muž i žena: • Ti bre sve pare trošiš na kafanu - kaže žena. • Šta bre hoćeš, ti kupuješ maskaru od 50 evra! • Ali ja je kupujem da ti budem lepa! • Pa i ja pijem da mi budeš lepa!

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže: • Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć! A Mujo reče: • Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl! Fata: • Pa bio je već. Mujo: • I, jel se dugo zadržao? Fata: • Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi. • Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku. • A kako to? – upita pop. • Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao. Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže: • Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.