Gadi ti se?

Iznervirao se Sneško Belić što mu zeka svake godine pojede nos od šargarepe, pa je ove godine stavio šargarepu ispod stomaka. Dolazi zeka pa mrsko gleda u šargarepu, a Sneško će na to: • Šta je bilo zeko, gadi ti se?

Kako se zove boginja reume? • Koštana.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu: • Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima! Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici: • Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja. • Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu. • Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako? • Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!

Pita mali Ciga tatu: • Tato, šta je to demokratija? • Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ... • Ali, zar ih to ne nervira? • Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama. Kaže Euro: • Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ... Na to će Dolar: • Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ... Na kraju će Dinar: • A ja sam kao lav! • Otkud ti kao lav? • Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Policajac rešava ukrštene reči ... : • Vrsta drveta ( sedam slova ) - bandera • Učesnici NOB-a ( devet slova ) - nobelovci • Tamni deo dana ( tri slova ) - lad

Došao Crnogorac na granicu: • Šta imate da prijavite? - pita carinik. • Ništa, u koferima imam samo knjige. • Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ... Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje. • I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik. • Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.