VICOTEKA

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Plivaju Mujo i Haso Tihim okeanom kad odjednom Haso se počeo daviti. Viče Haso:
• Upomoć, Mujo, upomoć, udaviću se!
Na to će Mujo:
• Pssssst, ovo je Tihi okean.

Profesor pita:
• Perice, koje je najbolje vozilo na svetu?
• Žena!
• Kako to misliš, žena?
• Evo profesore ovako:
- troši svoje gorivo i podmazuje se automatski,
- radi sa jednom svećicom i odgovara joj svaki klip,
- ima prednju i zadnju vuču,
- ne pregreva se i ne dimi u toku rada,
- ima dobre amortizere,
- vozač može da menja položaj u toku vožnje,
- sama menja ulje svakog meseca.
• Aha, dobro Perice, a reci mi da li ima i neku manu?
• Ima profesore! Brzo amortizuje vozača i smanjuje čvrstinu klipa!

Stariji student objašnjava novopridošlom brucošu:
• Cimere, pazi ovako, ... na fakultetu su ti najteže prve tri godine, ... a onda upišeš drugu ...

Negde na moru prilazi čovek spasiocu:
• Izvinite, ima li ovde morskih zvezda, rakova, ježeva?
• Ne bojte se, slobodno uđite u vodu, nema ničega. Sve je to pojeo morski pas.

Voze se dva komarca na motoru. Odjednom onaj od pozadi viknu:
• Staaaaniiiiii!
• Šta je?
• Upala mi muva u oko!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Ljubav je kad dečko nema para za sladoled pa mu devojka ponudi da liže.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pita jedan policajac drugog:
• Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori?
Ovaj malo razmisli pa upita:
• Da nije zagonetka?