VICOTEKA

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Koja je razlika između dinosaurusa i nevine srednjoškolke?
• Nema razlike. Obe vrste su izumrle.

Gde Ciga sakriva novac od dece?
• Ispod sapuna.

Učiteljica:
• Šta nam daje krava?
Perica:
• Mleko.
Učiteljica:
• Šta nam daje kokoška?
Perica:
• Jaja.
Učiteljica:
• A koza?
Perica:
• Pa zadatke za domaći.

• Deco, danas ćemo učiti novo slovo. to je slovo P. Hajde, ko će da mi kaže neku reč na slovo P?
Perica odmah diže ruku, a učiteljica će:
• Ti Perice spusti ruku! Još nisi doveo oca u školu ni za slovo K!

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zemunac čestita prijatelju svetog Nikolu:
• Znači brate, srećan Džoni.

Muškarac je glava porodice, vojnik, ratnik, jak kao stena ... sve dok ne dobije temperaturu 37.2

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.