Zemunac dresira psa

Kako Zemunac dresira psa? • Sedi, brate, ispoštuj me.

Došao Perica sav umazan kući. Otac mu kaže: • Znaš, Perice, ti si jedno malo prase. Znaš li ti, Perice, uopšte šta je to? • Znam, tata. To je dete jedne velike svinje!

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Muž mrtav pijan oko 4h ujutru dolazi kod žene u krevet i nosi joj lek za glavobolju ... • Ajde, ajde, ženice popi lek ... Ona mu mrzovoljno odgovori da je pusti da spava. • Ajde, ajde, ženice, znam da te boli glava • Ama čoveče, ne boli me glava, sada si me još i rasanio! Muž skida pantalone i kaže: • Aaaaaaaa ... znači ne boooooli te glaaaaava ...!

Bilder skine majicu, a plavuša zapanjeno uzvikne: • Wow! Koje grudi ... ! On joj odgovori: • Mala, to je 100 kila dinamita! Nakon toga on skine trenerku, a plavuša uzdahne: • Wow! Koje masivne noge ... ! On joj odgovori: • Mala, to je 100 kila dinamita! Nakon toga skine bilder i sve ostalo, a plavuša izleti iz stana vristeći od straha. Bilder se obuče i pojuri za njom. Kad ju je dostigao upita zašto je tako panično utekla. Plavuša odgovori: • Bila me frka svog tog dinamita kad sam videla koliko je fitilj kratak!

Zašto Piroćanac pali testeru kada kolje svinju? • Da komšija ne čuje svinju.

• Cigo, a što viriš u kupatilo? • Gledam ženu kako se kupa! • Pa zar nikad nisi video svoju ženu golu? • Jesam, al' je nikad nisam video da se kupa!

Koja je razlika između WC-a i groblja? • Nema razlike, kad moraš - moraš.

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu. • Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju. • Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri? • To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba. • Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ! • Može! PUUF! I probudi se Mujo ujutro i čuje: • Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Zemunac priča starijem bratu: • Brate, sinoć ja pitam neku ribu da plešemo, a ona mi je rekla: "Izvini, ne plešem sa detetom"! • I, šta si joj rek'o? • Rek'o sam: "Izvini, nisam znao da si trudna"!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...