VICOTEKA

Muškarac pocrveni samo tri puta u životu:
• Kada kresne prvi put.
• Kada prvi put ne može da kresne drugi put.
• Kada drugi put ne može da kresne ni prvi put.

Žena takođe pocrveni samo tri puta u životu:
• Kada se kresne prvi put.
• Kada se prvi put kresne za pare.
• Kada prvi put mora da plati da bi je neko kresnuo.

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Došla unuka kod bake i kaže joj:
• Bako, molim te, sklopi oči.
• A zašto, zlato bakino?
• Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Razgovaraju Mujo, Haso i Suljo:
• Haso, udvaraš se, za vrijeme romantične večere, jednoj mladoj djevojci iz dobre porodice, koja je vrlo lijepo vaspitana. Odjednom, moraš otići do toaleta. Šta bi joj rek'o?
• Sačekaj me sekundu, idem pišati.
• To bi bilo vrlo prosto i nekulturno s tvoje strane. Suljo, šta bi ti rek'o?
• Oprosti, moram otići do toaleta, odmah se vraćam.
• Ovo je već bolje - reče Mujo.
• A šta bi joj ti, bolan Mujo, rek'o? - upita Haso.
• Ja bi rek'o: Izvinjavam se što se moram udaljiti na trenutak, draga moja, idem pružiti ruku jednom bliskom prijatelju, s kojim ću te, nadam se, imati prilike upoznati nakon večere.

Izašao Mujo na balkon pre spavanja da zapali još jednu, kad ugleda dvoje mladih pred ulazom u zgradu. Pipkaju se oni, pa će mala:
• Jooj, nemoj po ruci, boli me nešto ...
Mladić je poljubi u ruku, pa upita:
• Je l' prošlo?
Mala veselo odgovori:
• Joj, je!
Drpaju se oni još malo, pa će mala mudro:
• Jooj, nešt' me zaboljela usna ...
Mali se taman nagne prema njoj da je poljubi, kad će Mujo s balkona:
• Je l', mali, je l' ti lečiš i hemoroide?

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

• Dobar dan ...
• Dobar dan, izvinite, da li ste vi možda, blizanci?
• Ne, zašto pitate?
• Pa, mama vas je isto obukla, baš ste slatki!
• Gospodine, molim vas da izađete iz auta i ponesite vozačku i saobraćajnu!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.