VICOTEKA

Žena kaže mužu:
• Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase?
Muž će:
• Zašto? Šta ti je prase krivo?

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Krenuo danas neki lik da me odžepari u busu, a ja ga pitam:
• Je l' možeš da me sačekaš do prvog?

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Skupilo se društvo iz škole i dogovaraju se gde će slaviti deset godina mature. Jedan od njih predloži:
• Idemo kod "Pere" jer tu konobarice imaju najveće sise ...
Posle 20 godina, opet se okupe i pitaju se:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer je tamo najbolja klopa ...
Došla i 30. godišnjica mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer je tamo najeftinije piće ...
Prošlo još deset godina i isto društvo se sprema da proslavi 40 godina mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer tamo imaju nove prozore i nema promaje ...
I dok lupiš dlanom o dlan, dođe i pola veka od mature:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere" jer tamo je hrana mekana, pa nam ne trebaju zubi ...
I najzad, ono malo preostalih okupi se da dogovori susret povodom 60. godišnjice mature, i opet neko postavi pitanje:
• Kuda ćemo?
• Idemo kod "Pere"!
Ostali u glas odgovaraju:
• SUPER, TAMO NIKAD NISMO BILI!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Zašto zebra navija za Partizan?
• Zato što je konj!