Sinoć sam je punio

• Ostavila me devojka ... • Zašto? • Bio sam pod tušem i ona mi dovikuje iz sobe, pita za neku prijateljicu Valeriju. Ja mislio da me pita za bateriju od telefona, pa joj odgovorim: Sinoć sam je punio!

• Mujo, zašto ti je plavo čelo? • Kad god pogledam dobru žensku, mali poskoči i udari me po čelu! • Daj ne seri, ... pa koliki ti je? • Još malo pa će sedam godina ...

Pita vernik sveštenika: • Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama? • Neee, sinko. To je greh ... • Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Fata se šminka, a Mujo komentariše: • Što se mažeš, kao da će ti to pomoći? • Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan. • Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Ulazi hrvat u kafanu u Sarajevu: • Molim vas jednu kavu! • Nema! • Kako nema, pa šta piju svi ovi ljudi?! Piju kahvu! • Pa zar to nije isto?! • Jel' isto da ja tvoju zenu POVALIM il POHVALIM?!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pobegnu lavica i lav iz zoo vrta. Posle sat vremena ulove lavicu i vrate u kavez. Posle tri meseca vraćaju i lava. Pita njega lavica: • Vau, ti si neki super mačak! Kako si uspeo da im bežiš tako dugo? • Ma, pobegnem preko parka, uletim u Knez Mihajlovu, gde ću, šta ću ... uđem u neku zgradu, a na njoj piše 'Banka'. Tamo mi je bilo odlično, svakog dana pojedem po jednog direktora, niko nije primećivao da fale ... • Pa, kako su te onda uhvatili? – pita ga lavica. • Zeznem se i pojedem kafe kuvaricu!

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže: • Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili? A Milojko će: • Da, uradio sam. A šef će na to: • Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže: • Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati. Drugi kaže: • Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati. Treći kaže: • Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu: • Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica. • Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!