VICOTEKA

• Halo policija, dve devojke se tuku zbog mene.
• Pa, šta je tu strašno? To je čak dobro za tebe.
• Pa, ova ružnija pobeđuje ...

Devojke, možete slobodno početi da izlazite sa momcima iz ljubavi, niko više nema para.

Obećala zlatna ribica Muji da će mu ispuniti jednu želju ako je pusti:
• Al' sam ti ja neke kurate sreće, pa kud samo jednu. Šta ću sad?
Misli on, misli i smisli:
• Daj ti meni da kad pišam, pišam rakiju.
Dođe on kući, pozove prijatelje, piša u čašu i daje im. Svi se čude kako dobra rakija. Prolazi tako i Fata, pa pozovu i nju:
Vidi bona Fato ovo čudo, Mujo piša rakiju!!
Mujo joj kaže:
• Bona Fato, evo ti čaša pa probaj i ti.
Ona mu odgovori:
Šta će mi čaša, ja ću iz boce ...

Kako Piroćanac hrani kokoške?
• Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Radojka i Milojko leže u krevetu. Ona mu šapuće na uvce:
• Kaži mi: "Volim te, ljubavi"!
• Volim te, ljubavi.
• A sad mi kaži: "Obožavam te, ljubavi".
• Obožavam te, ljubavi.
• 'Ajd sad kaži nešto sam!
• Spavaj više, pizda ti materina luda!

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!