Odmah bih te napunio

Devojka: • Da li bi me čuvao kao bateriju na 5% ? Momak: • Jok, ja bi te odma napunio!

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu: • Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ... • Koju boju želite? - pita trgovac. • Je l' imate boje jorgovana? Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana: • Koja vam se dopada? • Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa. Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju: • Evo, baš ova! • Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja! • Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara. Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi. Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja: • Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu. Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu: • Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Otišao Mujo kod doktora: • Doktore, pre seksa uvek imam vrtoglavicu ... Doktor: • Je li Mujo, a šta ti radiš pre seksa? • Naduvavam lutku!

• Mujo jarane moj. Koje žene više voliš, one koje mnogo pričaju, ili one druge? • Ma koje druge, Haso?

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže: • Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu. Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda: • Šta se smeješ? A zeka će: • Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Kopaju Mujo i Fata krompir, pa Muji pukne drška od motike. Kaže mu Fata: • Bolan, idi kod Hase i pozajmi motiku, dok ovu našu ne opravimo. Ode Mujo i razmišlja usput: "Doći ću kod Hase, on će mi dati motiku i reći da pazim da je ne polomim kao i moju. Ja, kak'i sam baksuz, ima da je slomim, a Haso, kak'i je baksuz, ima da me tuži i završićemo na sudu. Ja, kak'i sam ludak, ima da mu svašta kažem na sudu i da ga mlatnem, pa ću zaglaviti zatvor ..." U tom trenutku, stiže on pred Hasinu kuću, izlazi Haso i pita ga: • Mujo, jarane, kojim dobrom? A Mujo će, kao iz topa: • Ma nosi se u pizdu materinu i ti i tvoja motika!

Mujo govori Fati na uvce: • Fato, ljubavi, hteo sam da te vodim do Meseca, ali je pun ...

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...