VICOTEKA

Pozove đavo svetog Petra i kaže mu:
• Ej, Pero, da li bi mogli moji iz pakla da odigraju fudbalsku utakmicu protiv tvojih iz raja?
Sveti Petar odgovori oduševljeno:
• Kako da ne, samo da znaš da nećete pobediti pošto su kod mene svi najbolji svetski fudbaleri.
Na to će đavo:
• Možda, Pero, ali kod mene su najbolje sudije!

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Koja je razlika između Crnogorca i Lesija?
• Lesi se uvek vraća kući, a Crnogorac kada dođe u Beograd - nikad više.

• Halo, da li je to Telekom?
• Da, izvolite ...
• E, pušite mi ga.
• Gospodine, vidimo ko zove.
• Super. Sad znate i kome!

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac:
• Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi!
Francuz:
• Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!
Turčin:
• Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!
Bosanac:
• Ja sam ponosan na sebe!
Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju:
• A zašto?
• Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Zovne plavuša JAT i pita:
• Koliko ima između Beograda i Njujorka?
• Samo trenutak.
• Hvala, doviđenja.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Ulazi majka sa malim Pericom u autobus. Kaže majka Perici:
• Kad te kondukter pita koliko imaš godina ti reci šest, jer ti tako neće naplatiti kartu.
Nakon dva minuta dolazi kondukter i pita Pericu:
• Koliko godina imaš?
Perica odgovara:
• Imam šest godina.
Kondukter ga ponovo upita:
• A kada ćeš napuniti sedam godina?
A Perica će:
• Čim izađem iz autobusa.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče:
• Vojniče, zašto kasniš?
• Prase!
• Kakvo, bre, prase?
• Slonče!
• Kakvo prase? Kakvo slonče?
U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže:
• Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ...
• Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče?
• Prase, to znači: prao se!
• Aha! A slonče?
• Pa, sa lončetom!

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.