VICOTEKA

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa?
• Naravno!
• Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni?
• Komšijin, i jako smo zadovoljni.

Izvede profesor Muju pred tablu i reče mu: 
• Nacrtaj jabuku.
Pita ga Mujo: 
• Hoćeš kiselu ili slatku?

Kad smo dobili ćerku, ... e to je bio cirkus! Neprospavane noći, plač bebe u sitne sate. Kaže komšija prolazeći:
• Dobro jutro komšija? Kako je mala Sofija?
• Ništa ne pitajte komšija, ... cele noći nismo oka sklopili, ... baš mi je loše celo jutro!
• A Lena ? Kako je mlada mama Lena?
• Pa ja sam Lena, komšija, ... a Vule izgleda još gore od mene!

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Pobegla dva policajca sa večernje nastave. Odu u stanicu i sednu da gledaju utakmicu. Jedan od njih kaže:
• Eee, da nije bilo Nikole Tesle, mi bismo sada gledali utakmicu u mraku!

Čovek zove nekog telefonom:
• Halo, da li je to savetovalište za alkoholičare?
• Jeste, izvolite!
• Imam jedno pitanje: Je l´ ide led u vinjak?

Kuca babi na vrata raznosač pica. Baba pita:
• Ko je?
• Raznosač pica.
• Uđi i raznesi!

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita:
• Gde je Fata?
• Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo.
Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji:
• Imate li kakav nož?
Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata:
• Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor.
Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima:
• A da nemate možda sekiru?
• Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno.
• Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Šta se raspada brže od Yugo automobila?
• Zemlja u kojoj se proizvodio.

Dolazi muž kući i kaže ženi:
• Kupio sam ti kafetin!
• Šta će mi, ne boli me glava?
• Eee, tu sam te čekao, ... Skidaj se!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.