Jak karakter

Danas me na ulici zaustavila neka lepa devojka, ima oko 25 godina. Ponudila mi je seks ali u zamenu za to morao bih da reklamiram neko novo sredstvo za čišćenje kupatila. Naravno, odbio sam, jer to nije moralno a i dokazao sam da imam jak karakter. Tako jak kao novi “Arf”, najbolje sredstvo za kupatilo. Sada i sa mirisom vanile.

Zgodna studentkinja nikako da položi ispit pa je profesor malo kritikuje. Ona, svesna svoje lepote i šarma, reče: • Profesore, sve ću učiniti da položim ispit! • Baš sve? • Baš sve! • Jesi li sigurna? • Jesam, profesore, moram da položim ispit! Sve ću uraditi, samo kažite šta treba. • Dobro, onda, reci mi šta radiš u petak uveče? • Ništa, profesore! • A kako bi bilo da malo učiš?

Kada muškarac izgubi devedeset procenata svoje inteligencije? • Kad mu umre žena. A kad izgubi ostalih deset procenata? • Kad mu umre pas.

Sedi Mujo u kafani i ispija pivo jedno za drugim. Ulazi Haso, seda za njegov sto i pita ga, u neverici: • Bolan Mujo, jesi li ti normalan, šta je ovo, šta će ti Fatina slika na stolu? Mujo ga pogleda i odgovori: • E moj jarane, to mi je alkotest! • Kakav alkotest, crni Mujo? • Pa lepo, kad mi se Fata počne sviđati, znam da sam mrtav pijan!

Kada malo više popijem, najintimniji odnos imam sa zidom. Dok u hodniku napipam prekidač za svetlo, milujem ga bar tri minuta.

Pita Lala Sosu: • Je l', Soso, znaš li ti koja je životinjsko - biljna simbioza najbolja? • Nemam pojma, Lalo – odgovara Sosa. • Pa sarma, Soso.

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

Šta kaže ljudožder kad vidi trudnicu? • Vidi kinder jaje!

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže devojka svom udvaraču: • Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu. • Ah, ma nije to ništa naročito ... • Pa, ... tako sam i čula.