VICOTEKA

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Dolazi Milisav kući posle celodnevnog rada na njivi, izvali se na trosed i požali:
• Noge su mi mrtve umorne!
A Živadinka će na to:
• Sudeći po mirisu, umrele su pre tri dana!

Učiteljica upozorava đake da će sutra biti pismeni zadatak iz matematike, da niko ne sme da izostane, da nikakva lekarska i druga opravdanja neće pomoći. Perica pažljivo sasluša i pita:
• A šta ako budem iscrpljen od seksa?
• Ništa, Perice, pisaćeš drugom rukom - odgovori učiteljica.

Šetaju Mujo i Haso Zenicom pa će Haso:
• Je li Mujo je l` ti osećaš da nešto smrdi?
• Ma Haso to ti je smog.
• Pa, ne znam da li je s tvog ili s mog ali bolan smrdi u pizdu materinu!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Šetaju Mujo i Fata Sarajevom, drže se za ruke, kad će Mujo:
• Draga, smeješ se kao sirena.
Fata, sva ustreptala:
• Je l' kao ona iz mora?
Mujo će:
• Ma ne bona, kao vatrogasna ...

Pitali Fatu:
• Šta više voliš, kada ti uđe ili izađe?
• Volim kada se dvoumi!

Ušao upravnik zatvora u ćeliju kod Crnogorca pa ga pita:
• Zašto ne ustaneš kada ulazim?
A Crnogorac će na to:
• Meni su rekli da moram odležati dvije godine.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!