VICOTEKA

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Sede dve ptičice na žici i pričaju. Odjednom proleti raketa, a jedna će:
• Vidi, al' ova piči!
A druga će na to:
• I ti bi da ti gori zadnjica.

Pozlilo starom dekici i završio na hitnoj. Nakon kratkog pregleda doktor kaže:
• Vodite ga u mrtvačnicu!
Na to deda poskoči:
• Pa nisam ja još mrtav!
• Pa nismo još ni stigli - mirno odgovori doktor.

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita:
• Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila?
Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita:
• Fato, ajd’ reci, bona ...
Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno:
• Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam?
Fata ljutito odvrati:
• De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Šta imaju zajedničko klitoris, godišnjica braka i WC šolja? 
• Muškarci ih uvek promaše.

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...