Druga strana ploče

Leže dva ludaka na atomaku i pevaju. Odjednom se jedan od njih okrene na leđa i nastavi da peva. • Ej, zašto si se okrenuo? • Pa, druga strana ploče!

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se! • Odmah da mi se izviniš! • Molim? • Šta moliš, hoću izvinjenje! • Za šta da ti se izvinim, aman!? • Izvini mi se odmah! • Pa šta sam loše uradio?!?! • Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah! • Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!? • Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?! • Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ... • E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Pitao Mujo Hasu da li može da mu pomogne da iskopa rupu. Mujo pristade, ali mu reče da može samo do deset sati, a onda mora da ide na seks. Mujo pristade i oni počeše da kopaju. Dođe deset sati i Haso reče: • Moram sad da idem na seks. • Pa eno ti Fate gore leži gola. Idi obavi radnju s njom. Ode Haso obavi radnju i vrati se. Pita ga Mujo: • Kako je bilo? • Pa dobro, samo nešto je mnogo hladna. • Pa šta ti misliš za koga ja kopam ovu rupu?

Doktor kaže Cigi: • Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra! Ciga: • Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas! • Dobro, nek bude 1000 evra! • Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju! • Pa dobro, može i 500. • Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo. • Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega? • Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu? • Da ne pojede prste.

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami: • Znam pravu istinu. Ona mu odmah da 500 dinara i kaže: • Ni reči o ovome tvom ocu! Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi: • Znam pravu istinu. Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom: • Znam pravu istinu. Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče: • Sine, ... zagrli tatu!

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže: • Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu. Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda: • Šta se smeješ? A zeka će: • Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče: • Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac! Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju: • Nisu li tri petla malo previše za toliko koka? • Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Kaže Sosa Lali: • Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo. • Ajde - kaže Lala. • Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa. • To je, Soso, krokodil - kaže Lala. • Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.