VICOTEKA

Leže dva ludaka na atomaku i pevaju. Odjednom se jedan od njih okrene na leđa i nastavi da peva.
• Ej, zašto si se okrenuo?
• Pa, druga strana ploče!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Fata i Mujo bili su na odmoru u Teksasu. Mujo je oduvek želeo autentične teksaške špic - čizme kaubojke. I tako, kupi on par, obuje ih i vrati se u hotel, hodajući ponosno.
Uđe u sobu i reče Fati:
• Primjećuješ li štogod drugačije u vezi sa mnom?
Fata ga pogleda i reče:
• Ne.
• Dobro pogledaj.
• Fata pogleda još jednom i reče:
• Ne, ništa.
Frustriran, Mujo odjuri u kupatilo, skine se i vrati u sobu potpuno go, ali sa čizmama na nogama. I opet upita Fatu:
• Primjećuješ li SAD štogod drugačije?
Fata digne pogled i reče:
• Mujo, šta je drugačije? Visi danas, visio je juče, a i sutra će opet visiti.
Besan, Mujo zaurla:
• A ZNAŠ LI ZAŠTO VISI, FATO?!
• Ne - odgovara ona.
• VISI ZATO JER GLEDA MOJE NOVE ČIZME!
Fata zamišljeno pogleda i reče:
• Trebao si kupiti šešir, Mujo, trebao si kupiti šešir ...

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je 
ljubavničinim imenom.
Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko".
Sedim, pušim, razmišljam ...

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost:
• Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice?
• E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže:
• Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas?
• Ne! Ni sličajno!
• Pa zašto gospođo?
• Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!