VICOTEKA

Leže dva ludaka na atomaku i pevaju. Odjednom se jedan od njih okrene na leđa i nastavi da peva.
• Ej, zašto si se okrenuo?
• Pa, druga strana ploče!

Pita žena Cigu:
• Kako ono beše, u koji WC treba da uđem, u onaj što piše "M" ili u onaj gde piše "Ž"?
Ciga se već iznervirao:
• Ajoj, glupa ženo! Ti ideš u onaj gde piše "M" jer si Madam a ja idem u onaj gde piše "Ž" jer sam ja Žentlmen!

Ulazi Šiptar u američki restoran, sa namerom da popije koka kolu ali ne zna kako da naruči. Dolazi Amerikanac, nalakti se na šank i naruči:
• Johnny Walker, Whiskey!
I kelner mu da viski.
Kad to vide Šiptar, priđe šanku i naruči:
• Nazim Beriša, Koka kola!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Stara baka došla kod ginekologa i traži pilule za kontracepciju. Doktor se iznenadi i upita:
• Bako, za šta Vam trebaju te pilule?
• Znate doktore, te me pilule jako smiruju.
• Smiruju, kako?
• Da. Stavim svako jutro jednu pilulu svojoj unuci u mleko i onda sam mirna ceo dan ...

Kako Piroćanac od jednog dinara napravi četiri?
• Probuši na dinaru četiri rupe pa ga prodaje kao dugme za četiri dinara.

Tepa Mujo Fati:
• Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
• Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?
• Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa!
• Pa zašto ga onda prodaješ?!
• Od juče me nešto čudno gleda.

Plavuša se hvali prijateljicama:
• Moj sin ide na časove engleskog, nemačkog i algebre, ... sine dođi reci nešto na algebarskom ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...