VICOTEKA

Svađaju se muž i žena:
• Ti bre sve pare trošiš na kafanu - kaže žena.
• Šta bre hoćeš, ti kupuješ maskaru od 50 evra!
• Ali ja je kupujem da ti budem lepa!
• Pa i ja pijem da mi budeš lepa!

Žena dolazi kući i kaže svom mužu:
• Sećaš se onih glavobolja koje sam imala sve ove godine? E pa više ih nemam.
• Nemaš više glavobolja? - upita muž - Šta se dogodilo?
Žena odgovori:
• Prijateljica mi preporučila da odem do hipnotizera. On mi je rekao da stanem ispred ogledala, i dok se gledam da ponavljam: - Ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju. - Upalilo je! Glavobolja je nestala.
• To je ... to je ... pa to je divno! - kaže muž.
• Znaš, ni ti nisi bio baš vatren u krevetu proteklih par godina. Zašto i ti ne bi otišao do njega i proverio može li ti pomoći?!
Muž se složi s idejom. Nakon par tretmana, muž dođe kući, pocepa odeću sa sebe, podigne ženu i odnese je u spavaću sobu.
• Ne miči se, odmah ću se vratiti.
Ode do kupatila, vrati se za par minuta, skoči u krevet i vodi ljubav sa ženom kao nikad pre.
Kaže žena:
• Aaah, to je bilo predivno!
• Čekaj malo! - kaže muž i ode još jednom do kupatila i vrati se u krevet na drugu rundu koja je bila još bolja od prve. Ženi se zavrtilo u glavi!
Kaze muž opet:
• Ne miči se, odmah ću se vratiti! - i ode.
Ovaj put se žena polako na prstima došunja do kupaonice da vidi zašto joj muž stalno mora ići. Proviri kroz vrata i vidi njega kako stoji pred ogledalom i govori:
• Ona nije moja žena. Ona nije moja žena. Ona nije moja žena!

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu.
• Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste.
Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj.
• Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Pita nastavnica Pericu:
• Šta je bilo posle smrti cara Lazara?
• Sahrana - odgovori Perica!

Dolazi čovek na kontrolu kod doktora:
• Doktore sad mi je bolje, ne kašljem, ne kijam, samo malo teško dišem.
• Nista ne brinite, pobrinućemo se da i to prestane.

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!