Pišem deset, pamtim nula

Nakon odgovaranja pita student profesora: • Za koliko sam odgovorio, profesore? • Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući. • Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan. • Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog! • Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?! Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže: • Gospodin kapetan, ja doš'o! • A ko si ti? • Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ... • Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?! Tek će Ciga: • Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Opravljao Lala svešteniku ambar, pa kad je bio gotov s poslom, popa, koji je bio teška tvrdica, reče: • Za ovo dobro delo Bog neka ti plati, dobri moj prijatelju. • Ta nemojte tako, gospo`n popo. Platite Vi meni, a Vama neka Bog plati, pošto Vi s njim, ako ćemo pošteno kasti, imate bolje veze nego ja.

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo, sedi, ima još dosta. Nakon 10 minuta opet: • Jesmo li stigli u Topolu? • Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu. Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče: • Topola!! Perica izvadi čokoladu i poče da jede. • Pa je'l ti izlaziš u Topoli? • Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Pričaju dva Ciganina preko mobilnih telefona: • Čuj brate, nemoj da prićaš po ciganjski, ... će nam naplatu roming!

Dođe Perica iz škole i kaže tati: • Tata, tata, rekao mi je Ivica da sam peder! • I? Jesi ga udario šakom u glavu? - upita ga otac. • Ma nisam tata! • A zašto nisi? • Pa, sladak je ...

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!

Pričaju dva sveštenika: • Joj, znaš šta mi se juče desilo?! Dođem u samostan i uđem časnoj sestri u sobu, a ona gola na krevetu. • I, šta si uradio? • Pa pokrio je, šta drugo. Šta bi ti uradio? • Pa, isto bi lagao ...

Otišli Mujo i Haso na kampovanje u šumu. Pala je noć i Mujo legao da spava, a Haso gura neku betonsku cev u šator. • Šta će ti to - pita ga Mujo. • Poslužiće mi kao jastuk - kaže Haso. • Biće ti tvrdo. • Ma neće, napuniću je lišćem!