VICOTEKA

Nakon odgovaranja pita student profesora:
• Za koliko sam odgovorio, profesore?
• Za deset. Pišem jedan, pamtim nula!

Ide Haso ulicom i vidi kako Mujo pokušava da se obesi. Pita on njega:
• Alo Mujo, sto se vešaš, šta je tebi?
• Pa, ostavila me žena.
• Aha, ali žašto se vešaš oko stomaka, a ne oko vrata?
• Pa, probao sam oko vrata, ali me guši!

Dođe Mujo kući uveče pijan k'o letva, i zavuče se pored Fate koja je već spavala. Kad se probudio video je čudnog čoveka kako stoji pored kreveta noseći dugu belu haljinu.
• Ko si ti? - upita Mujo.
• Ja sam Sveti Petar!
• Jel' to znači da sam ja mrtav?
• Da!
• Ali, imam još toliko razloga za život, nisam se oprostio od porodice ... Moraš me poslati nazad i to odmah.
• Možeš se reinkarnirati, ali postoji kvaka. Mogu te poslati nazad ali samo kao psa ili kao kokošku.
• Onda bolje kao kokošku pošto znam da ima farma odmah blizu moje kuće.
Sveti Petar pljesne rukama, pojavi se svetlost i Mujo se nađe prekriven perjem kako kljuca okolo po dvorištu. Dođe petao do njega i pita Muju:
• Šta, znači, ti si nova ovde, jel' uživaš prvi dan ovde?
• Da, super je, ali imam čudan osećaj iznutra - kao da ću eksplodirati.
• Ma nije to ništa. Nemoj mi reći da nikad nisi snela jaje? Ako nisi, samo se opusti i pusti da sve ide svojim tokom.
I Mujo se opusti i posle par trenutaka izleti jaje. I obuzme Muju milina jer je po prvi put osetio materinstvo. Kad je sneo drugo jaje, obuzeo ga talas emocija i znao je da je reinkarnacija u kokošku nešto najbolje u životu što mu se moglo desiti ... ikada!!! Osećaj je bio fenomenalan i taman kad je hteo da snese i treće jaje oseti udarac u potiljak i čuje Fatu kako viče:
• Probudi se, pička ti materina pijana, sereš po krevetu ...

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata:
• Kako mu je ime?
• Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo!
• Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
• Esadeee, Esadeee, ...

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

 Vidi unuk dedu kako sedi na klupi bez gaća pa ga upita:
• Deko, što sediš bez gaća na klupi?
• Ma pusti sinko, to je ideja ove tvoje lude babe, juče sam sedeo na klupi bez šala pa mi se ukočio vrat ...

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Balkanac nije pravi Balkanac ako u kući nema:
• Punu kutiju hemijskih olovki, od kojih samo jedna radi,
• Punu kesu drugih kesa,
• Kanticu od Eurokrema, punu svinjske masti i
• Daljinski od TV-a, zalepljen selotejpom.